Србија је на листи Светске банке за 2020. годину, која рангира државе по лакоћи услова за пословање, поправила позицију за четири места и са 48. попела се на 44. место међу 190 земаља, саопштено је 24. октобра у Београду, када је и представљен извештај о томе.
Листа је позната као „Дуинг бизнис“ (Doing Business) и ми смо пре више од две деценије чезнули да се ту рангирамо, али нас нису хтели: међународне санкције, па ратови… А када смо почели да се рангирамо пре петнаестак година, нашли смо се готово при крају табеле, јер нисмо имали шта да понудимо за „лакоћу пословања“. Потом, мало по мало, уз помоћ закона које смо мењали, али и уз помоћ промењене методологије Светске банке која је нама ишла у прилог, Србија је почела да се пење на листи.
И ево нас, на листи за 2020. годину избили смо на 44. место, што је најбољи пласман који смо до сада забележили. Србија је испред БиХ (90. место), Албаније (82), Хрватске (51), Мађарске (52), Румуније (55), Црне Горе (50), Бугарске (61) и Грчке (79), а испред Србије су Словенија (37) и Северна Македонија (17. место).
Стране дипломате су нам, на представљању листе у Београду, поручиле да су кључ за привлачење инвеститора добро пословно окружење и владавина права. Истовремено, потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Србије Зорана Михајловић, која је и председница Радне групе Владе Србије за “Дуинг бизнис” листу, најавила је да ће заједно са осталим министрима и НАЛЕД-ом направити акциони план како да Србија буде у Топ 10 земаља на овој листи.
У чему је „квака“? У томе што можете да израчунате колико вам поена доноси промена одређених прописа, па ако
направите одговарајуће измене, донесете законе и слично, одмах вам се додају бодови и пењете се на листи. Дакле, ако нађете „кључ за бизнис“, одмах поправљате позицију на „Дуинг бизнис“ листи. Ево, како то практично изгледа, то јест, како се бодују области пословања на “Дуинг бизнис” листи и како је Србија пласирана ове године у односу на претходну.
1. Издавање грађевинских дозвола – 9. на свету (прошле године 11.)
2. У прекограничној трговини – 23. место (исто као и прошле године)
3. У заштити мањинских акционара – 37. позиција, и ту је напредак за 46 места (били смо 83.)
4. У области решавања стечаја – 41. место, напредак за 8 места (били смо 49.)
5. У области уписа права својине – 58. место, пад за 3 позиције (били смо 55.)
6. У области извршења уговора – 65. место (исто као и прошле године)
7. У области добијања кредита – 67. место, пад за 7 места (били смо 60.)
8. У области отпочињања послова – 73. место и ту је највећи пад, за 33 места (били смо 40.)
9. У области плаћања пореза – 85. место, пад за 6 места (били смо 79.)
10.У области прикључка на електричну енергију – 94. место, напредак за 10 места (били смо 104.)
Као што се види, Србија је највише напредовала – са 83. на 37. позицију, у заштити права мањинских акционара. А то је остварено изменама Закона о привредним друштвима где су унапређени транспарентност, контрола и приступ мањинских власника битним информацијама о пословању фирме.
Најслабији резултат Србије је у категорији покретања пословања јер смо са 40. места пали на 73. због увођења нове административне процедуре за пријаву стварних власника предузећа ради спречавања прања новца…
У суштини, предност ове „Дуинг бизнис“ листе је у томе што тера државне институције да стално унапређују услове пословања. Није довољно да „нађеш кључ“ како да инстант и тренутно поправиш своје место на листи, већ мораш да „нађеш кључ“ за бизнис да се попнеш високо и одржиш на листи. А то код нас мало теже иде. Ако нас „Дуинг бизнис“ листа научи како да истински успоставимо „лакоћу пословања“ у Србији, онда ће то бити највећи резултат овог рангирања Светске банке.
Р. Николић
У овом броју још и …
- ФОНДАЦИЈА РНИДС О САЈБЕР БЕЗБЕДНОСТИ: ДИГИТАЛНО БОЈНО ПОЉЕ: Едукација кључна за безбедност на интернету
- УТИЦАЈ ДИГИТАЛНИХ СЕРВИСА НА ПОБОЉШАЊЕ УСЛУГА: Moбилнa aпликaциja Уникрeдит бaнкe зa правна лица
- ПРОБЛЕМИ ОРГАНИЗОВАНОГ ОДВОЂЕЊА ОТПАДНИХ ВОДА СЕОСКИХ НАСЕЉА У СРБИЈИ: Само осам одсто сеоских домаћинстава има прикључак на јавну канализацију
- Следећи број Економетра излази 10. децембра 2019.
