Iako globalna ekonomija polako izlazi iz ponora krize, prema rečima direktorke MMF-a Kristaline Georgieve, sve zemlje očekuje „dugačak uspon“ (The Long Ascent) koji, osim što je neizvestan, ima i mnogobrojne prepreke. Zemlje širom sveta rizikuju da se suoče sa masovnim bankrotima, ukoliko prerano ukinu mere fiskalne i monetarne podrške
Piše: Marija Savić
Pandemija korona virusa izazvala je najveću recesiju globalne ekonomije u poslednjih osam decenija, dok se, prema projekcijama Svetske banke, očekuje pad bruto domaćeg proizvoda od 5,2 odsto ove godine. Iako globalna ekonomija polako izlazi iz ponora krize, prema rečima direktorke MMF-a Kristaline Georgieve, sve zemlje očekuje „dugačak uspon“ (The Long Ascent) u narednom periodu koji, osim što je neizvestan, takođe ima i mnogobrojne prepreke, a zemlje širom sveta rizikuju da se suoče sa masovnim bankrotima, ukoliko prerano ukinu mere fiskalne i monetarne podrške. Upravo zato, Svetski ekonomski forum poziva sve zemlje da iskoriste novonastale okolnosti za takozvano „veliko resetovanje“ (Great Reset) i posvete se krajnje neophodnim promenama sistema, od zdravstva i finansija do edukacije i veće upotrebe održive energije kako bi ubuduće bile bolje pripremljene za slične događaje.
Gotovo da je izvesno da će pandemija korona virusa gurnuti Srbiju u prvu recesiju od 2009. godine. Srbija je u drugom kvartalu ove godine zabeležila pad bruto domaćeg proizvoda od 6,4 odsto, što je najveće smanjenje u poslednjih dvadeset godina. Iako snažan, pad ekonomske aktivnosti u našoj zemlji bio je znatno manji u odnosu na zemlje Evropske unije gde je zabeležen prosečan pad od 14,1 odsto. Ovakav rezultat posledica je visokog učešća delatnosti sa niskom dodatnom vrednošću u našoj privredi, poput poljoprivrede i prehrambene industrije, za koje tražnja tokom krize nije opala. Kada su u pitanju zemlje u okruženju, Crna Gora je zabeležila najjači pad od čak 20,2%, a prate je Hrvatska sa 15,1%, Mađarska sa 13,6%, Slovenija sa 13,1% i Severna Makedonija sa 12,7%.
Premda je Srbija u prvom kvartalu ostvarila izuzetan rast od 5,1 odsto i manji pad od očekivanog u drugom kvartalu, postoji više razloga zašto se ipak može očekivati negativan rast ekonomije u 2020. godini.
Industrijska proizvodnja je zabeležila pad od 0,7 odsto u prvih osam meseci ove godine. Najveći pozitivan doprinos dale su farmaceutska, hemijska i naftna industrija (što je posledica niske prošlogodišnje baze zbog remonta) dok su glavni nosioci pada bili proizvodnja motornih vozila i prikolica, proizvodnja proizvoda od gume i plastike, kao i proizvodnja osnovnih metala.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- U KALEIDOSKOPU – EKONOMIJA & BIZNIS
- VESTI IZ PRIVREDNE KOMORE SRBIJE
- KOLIKO JE PANDEMIJA UTICALA NA PROCESE AKVIZICIJA U SRBIJI: Kupovina i prodaja kompanija nakon korone
- BIZNIS DODATAK: HR U SRBIJI
- MENADŽERSKI VODIČ: Tračevi opstaju, manje kancelarijskih romansi
- POSLE TRI MILIONA TURISTA 2019., SALCBURG SADA POLUPRAZAN: Mocartov grad bez Japanaca i Kineza
- TV SLIKE I PRILIKE: Najskuplje plaćena pesma
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. novembra 2020.
