Док се привредници жале на компликоване административне процедуре и бројна бирократска правила, стручњаци наглашавају да би требало да постоји стратегија иновативног развоја МСП у региону, са којом би сви много боље функционисали. Економија, како сматрају, треба да уједини регион, спречи одлив мозгова и погура ово подручје да уђе у ЕУ
Административне процедуре, бројна папирологија, као и застоји на граничним прелазима највише муче представнике српских малих и средњих предузећа који извозе у земље региона. Стручна јавност, с друге стране, оцењује да је јача економска сарадња земаља у региону кључна за бржи развој целог подручја, а да је рецепт за то стварање функционалне пословне алијансе и заједничке производне сарадње. Цео регион, наводе економисти, треба да ради много ефикасније на повезивању, што би утицало на побољшање извоза и распрострањенију пословну сарадњу.
За Слободана Новаковића, власника фирме Малина-импекс из Ваљева која производи и пакује чајеве, зачине, прашкасте производе и супе, највећи проблем при извозу у регион су дозволе и обимна бирократија. Ова компанија тренутно извози производе у Црну Гору, а повремено и у БиХ и Албанију.
– За заштићене врсте биљака чекамо на дозволе 20 дана, а да бисмо извезли за сваки производ треба да сакупимо гомилу папира. У овој области, од дигитализације и електронског пословања још нема ништа – наглашава Новаковић.
Испитивање порекла робе, бројне анализе и процедуре су, како истиче, доста компликоване и скупе, па се такав посао малим фирмама ни не исплати.
– У Србији не постоји спољнотрговинска фирма која би се тиме бавила. Ми немамо помоћ државе, препуштени смо сами себи, па како се ко снађе – каже Новаковић за Економетар, и додаје да би и понуда српских фирми на страним тржиштима, па и у региону, требало да буде агресивнија.
Суботичка компанија ДЕС, која се бави производњом котлова, лако је пронашла партнере из региона са којима успешно сарађује. Према речима Пера Пејића, менаџера набавке у овој фирми, једини проблем са којим се сусрећу јесте спор проток робе на граничном прелазу са Мађарском.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- MИРЈАНА ЈОВАШЕВИЋ, ДИРЕКТОРКА КОРПОРАТИВНИХ КОМУНИКАЦИЈА И ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА ДЕЛЕЗ СРБИЈА: Oдгoвoрнoст лидeрa je дa пoкрeћe пoзитивнe прoмeнe
- АСОЦИЈАЦИЈА ЛИЗИНГ КОМПАНИЈА СРБИЈЕ ПРЕДСТАВИЛA СТРАТЕГИЈУ: Преко лизинга привреди још милијарду евра годишње
- У ПРИШТИНИ 25. МАЈА ОДРЖАН KОМОРСКИ ИНВЕСТИЦИОНИ ФОРУМ ЗАПАДНОГ БАЛКАНА (KИФ ЗБ 6): Привреда позвала политику да брже решава проблеме
- ДОДЕЉЕНЕ НАЦИОНАЛНЕ НАГРАДЕ ПКС ЗА ДРУШТВЕНО ОДГОВОРНО ПОСЛОВАЊЕ „ЂОРЂЕ ВАЈФЕРТ“: Друштвена одговорност је постала пословни модел
- ЗАШТИТА ГЕОГРАФСКОГ ПОРЕКЛА УНАПРЕДИЛА КВАЛИТЕТ СУХОМЕСНАТИХ ПРОИЗВОДА У ВОЈВОДИНИ: Стигао је и новац и стручна помоћ и сертификати
- Следећи број Економетра излази 2. јула 2019.