Ако се зна да се светска привреда налази данас у највећем замаху у последњих 30 година и да остварује просечну стопу од 4,5 до пет одсто поставља се питање где ће стићи Србија, оваква каква је данас, ако не “прокњижи” знатно више стопе од оних са којима се калкулише у Стратегији развоја до 2012, која је сада у припреми.

Проф. др Небојша Савић

Морало би се поћи од раста од око девет одсто, који остварују данас привреде које се брже развијају, што није неоствариво и код нас, уз одређене битне претпоставке. Овакву своју тезу проф. др Небојша Савић, декан Факултета за економију, финансије и администрацију, образлаже у интервјуу за Економетар, на следећи начин. То је могуће остварити ако би се ниво јавних расхода са садашњих 45 до 48 одсто свео на 35 одсто, што подразумева и знатно смањење пореског оптерећења, што би оставило простор привреди да се развија и остварује профит који ће да реинвестира. Без тога нема ни трајнијег свођења инфлације на ниво који имају развијене европске земље. Подразумева се, наравно, трансформација и приватизација предузећа која су под окриљем државе. Без тога нема истинске тржишне привреде.

Иако је Србија нешто поправила своју позицију, на светској ранглисти налази се тек на 85. месту. Како то тумачите?

Ако се посматра сам ранг Србије на најновијој листи Светског економског форума видљиво је да је она у 2005. нешто мало поправила своје место у односу на претходну годину, али је и даље у лошијој позицији од оне коју је има-ла 2003. године. Али оно што је, по мом мишљењу, меродавније од самог ранга јесте оцена коју добијате. Да бих то објаснио морам најпре да подсетим да се по стандардној методологији, од које се полази и при изради извештаја о светској конкурентности, који се презентира на Светском економском форуму, могу практично идентификовати три стања конкурентности. На најнижем нивоу су оне земље код којих се конкурентност заснива на експлоатацији и пласману природних ресурса. Када се нека привреда налази у тој групи, када је вођена факторски, конкурентност се заснива на ниским ценама производа и јефтином раду. Тој групи припадају земље које имају домаћи производ по становнику испод 2.000 долара.

Опширније у штампаном издању

У овом броју још и …

• Веруј у себе, па ћеш успети
• Слатко из бакине кухиње
• Предности каско осигурања возила
• Сачувано национално благо
• Лековита вода као у француским Пиринејима
• Делотворност се може научити
• Играчке и електрични предмети најризичнији
• Умерен раст трговања
• Следећи број Економетра излази 16. маја 2006.