Vreme je za solidarnost i lojalnost prema zaposlenima i partnerima

Svako mora da se brine o svom biznisu, da teret krize podnesu podjednako svi članovi jednog kolektiva, da se očuva vitalnost biznisa, da se napravi više scenarija kako da se iz svega izađe sa najmanje posledica, pre svega za ljude, ali i biznis. U svemu tome, potrebni su i inputi države i to je jednačina koja može da donese rezultate. Mere koje se očekuju od države biće samo nadovezivanje na ono što preduzimaju kompanije i u ovom trenutku nije važno da se one implementiraju, koliko je važno da se sa njima smanji panika i loša očekivanja – zaključeno je na drugoj online konferenciji Srpske asocijacije menadžera i ICT Hub-a.

Kakve se prve mere očekuju od države prema privredi, koje industrije su se prve našle na udaru zbog situacije oko korona virusa, kakva su njihova iskustva, koje mere preduzimaju kao i kako izgleda poslovati u današnjim vanrednim okolnostima, razgovarali su Dragoljub Damljanović, predsednik SAM-a, potpredsednik za energetiku i usluge u Jugoistočnoj Evropi, Schneider electric, Mihailo Vesović, direktor sektora, PKS, Biljana Bogovac, Partner, PwC Srbija, Živorad Vasić, viši potpredsednik, regionalni direktor IHG, Delta Holding, Aleksandar Hangimana, Managing Director – Balkans, Manpower Group i Stanka Pejanović,  izvršna potpredsednica, Hisense Gorenje Europe. Online konferenciju su moderirali Dejan Ranđić, direktor DNA Communications i ICT hub-a i Kosta Andrić, managing partner ICT hub-a.

Dragoljub Damljanović, predsednik Upravnog odobra SAMa očekuje da Vlada što pre predstavi set mera kojima će pomoći privredi da prevaziđe probleme poslovanja u novonastaloj situaciji.

„Najvažnije mere koje bi država mogla da preduzme su da se obezbedi pristup novcu, da se definišu statusi svih zaposlenih i da se izbegne otpuštanje radnika, a potom slede fiskalne mere u smislu opterećenja zarada gde bi država preuzela na sebe deo tereta, kao i mere koje bi omogućile refinansiranje tekućih potraživanja i kapitalnih investicija, bilo uz garancije države ili kroz neki novi model. U izazovim vremenima, ukoliko se ne sačuvaju firme, neće se sačuvati i ljudi. Zato je važno planirati i replanirati, održati ljude koliko god je moguće, da bi se bizins, kad se za to stvore uslovi, vratio u redovne tokove. To je višedimenzionalna jednačina kojom moramo da se bavimo“, kaže Damljanović i dodaje da je prema svim istraživanjima nikada u istoriji nije bio spreman toliki kapital za posle krize.

„Taj novac će doći i do Srbije direktno ili posredno, računamo i da ćemo kao zemlja koja je u predpristupnim pregovorima dobiti deo fondova. Takođe, ukoliko evropskom tržištu krene dobro, biće tako i kod nas, jer su ovde mnogi vezani za evropsko tržište. Zato je važno da firme koje očekuju osnovni povrat biznisa zaštite zaposlene“.

Privredna komora Srbije je kao najveća privredna asocijacija pripremila paket mera podrške za privredu.

„Imamo tri nivoa mera, poresko rasterećenje, pokrivanje dela troškova zarada i stvaranje uslova za povećanje likvidnosti. Očekujemo da imamo brzo sve mere. Potpuno su se promenila pravila igre u rešavanju krize, sada je fokus države i privrede na očuvanje zdravstvenog i socijalnog sistema. Važno je i da je privreda pokazala zavidnu dozu razumevanja za probleme sa kojima se suočavamo. Ulazimo u fazu kad će poslovanja kompanija ozbiljno da trpe posledice. Sada u Srbiji imamo 67 000 radnika koji su kod kuće, 168 proizvodnih kompanija koje su zaustavile proizvodnju. Lanci se raskidaju, a ne smemo da dozvolimo da se prekinu“, kaže Mihailo Vesović, direktor sektora, Privredna komora Srbije i član kriznog štaba.

Briga o zaposlenima i obezbeđivanje da niko nije izložen riziku osnovni je fokus sada, prema rečima Biljane Bogovac, partnera u revizorsko-konsultantskoj kući PwC.

„Važno je zaštiti ljude koliko god je moguće. Potrebno je obezbediti krizno planiranje, globalno, regionalno i lokalno, da se napravi najbolji i najlošiji scenario. Ozbiljan atak na sve nas je infodemija, odnosno situacija kako odabrati infomaciju koju ćeš iskoristiti za donošenje pravih odluka. Fokus je i na lancu dobavljača, da se ne prekine, ali i na kvalitetu informacije sa kojima ljudi raspolažu, a koje mogu da dovedu do pogrešnih mera i odluka“.

Hotelska industrija bila je prva na kolenima, prihodi koji su se merili desetinama hiljada evra na dnevnom nivou, zamenili su prihodi od nekoliko stotina evra. U Americi je juče između šest i osam miliona ljudi ostalo bez posla u hotelskoj industriji, a ona generiše 700 milijardi evra na godišnjem nivou, kaže Živorad Vasić, viši potpredsednik, regionalni direktor IHG, Delta Holding.

„Država mora da donese paket mera koji će pomoći svima, da pronađemo načina da svi privredni subjekti žive. Jedno od rešenja je i da gledamo šta se dešava u svetu. Delta je uložila 400 miliona evra i planira da uloži još toliko, hoćemo da gradimo. Moramo da zadržimo zaposlene, ali će i zaposleni morati da trpe posledice, jer likvidnost ne postoji. Ljudima smo ponudili poslove u nekim našim drugim poslovnim sistemima. Radićemo i dalje na tome da sačuvamo kapacitete. Poslodavac i zaposleni moraju da imaju otvorene razgovore, moramo da dižemo moral. Kad se ovo završi biće posla za sve“.

Aleksandar Hangimana, Managing director-Balkans, Manpower Group, smatra podseća na iskustvo od pre 10 godina kad je bila finansijska kriza.

„Preduzeća koja su zadržala zaposlene i podelila trošak izašla su iz krize jače i bolje. Dosta je važno zadržati optimizam. Tri opcije koje predlažemo su obustava rada do 45 dana u kontekstu toga da poslodavac plaća 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, smanjenje radnog vremena i plaćanje minimalne zarade kako bi se prebrodila kriza.“

Stanka Pejanović, izvršna potpredsednica Gorenje Hisense istakla je da je najvažnije bilo napraviti novu organizaciju poslovanja koja je nastupila istog trenutka kad i kriza i koja će biti aktuelna sve dok se ona ne završi.

„Poznato je da je u Evropi socijalni dijalog na mnogo višem nivou, broj dana za odmore je mnogo veći i bilo je važno kao prva mera da se kalendari za kolektivne godišnje odmore urede u skladu sa ovom situacijom. Još jedna opcija je rad od kuće, ali i obezbediti rad ljudima koji i pod ovakvim okolnostima moraju da budu u fabrici. Moramo svi imati puno strpljenja, jer je ovo pitanje opstanka“.

Srpska asocijacija menadžera će svakog četvrtka nastaviti da organizuje online diskusije u cilju informisanja i podrške privrednicima.