„Prileći na posao“ u mnogim kompanijama na Zapadu dobija doslovno značenje: kratak san na radnom mestu povećava produktivnost

To su radili Tomas Edison i Vinston Čerčil. Tokom osmogodišnjeg mandata Ronalda Regana, fotografi su uživali kad god su u objektivu imali predsednika najmoćnije države sveta u položaju koji nije baš ulivao poverenje u njegovu mentalnu spremnost.

Ako je Regan imao opravdanje u svojim poodmaklim godinama, Bil Klinton je svakako imao drugi razlog da ga uhvate kako na najvažnijem poslu ne samo njegove nacije – dremka. Uostalom, ko nije bio u iskušenju da se na radnom mestu za momenat „isključi“ i samo malkice zažmuri. Zar smo jednom to videli u direktnim prenosima skupštinskih sednica – kako poneki od naših uvaženih poslanika drema u svojoj klupi.

To se uobičajeno smatra nedozvoljenim i nepristojnim. Mi svi znamo da to pomaže, da smo posle kratkog dremeža svežiji i koncentrisaniji, ali spavanje na poslu može da donese velike nevolje. Pa čak i onu najveću – da se ostane bez posla.

Reklo bi se, međutim, da se to menja. U zapadnim kompanijama, podjednako velikim i malim, sve više se uvodi praksa da je kratki dremež u kancelariji (ne, naravno, za mašinom, za volanom ili na nekom drugom poslu koji zahteva konstantnu pažnju) ne samo nešto štetno, već, naprotiv, veoma korisno. Od kako je, od početka osamdesetih, počela da se razvija nauka o spavanju, napisano je mnogo radova koji dokazuju da kratki periodi sna veoma unapređuju ne samo raspoloženje, već i mentalnu alertnost, memoriju, motoriku i pospešuju brže donošenje odluka. Ukratko, ako se tokom „dremke“ i izgubi nešto od produktivnosti, to se višestruko nadoknađuje.

Opširnije u štampanom izdanju