Na jednoj strani, država je od velikih sistema kao što su Telekom, EPS, Pošta, Jugoimport SDPR, NIS i slične kompanije, kroz dividende u 2016. godini uzela 180 miliona evra, isisavajući potencijalni investicioni kapital, a taj novac je dala nepro tabilnim subjektima

Antiekonomija je to što 12 velikih državnih rmi stvara tek jednu četvrtinu društvenog proizvoda realnog sektora privrede. Paradoks je da je uvozni PDV više nego 3,5 puta veći od domaćeg, odnosno da je za budžet korisnije ako uvoz raste i ako se povećava de cit platnog i trgovinskog bilansa. Antiekonomija je i to što je došlo do enormnog, realnog pada lične potrošnje u prethodnih šest godina, i to za oko 27 odsto.

Ovim rečima ekonomista Dragovan Milićević počinje razgovor za Magazin Biznis. Pre nekoliko godina naš sagovornik objavio je knjigu „Politika antiekonomije“, koja se odnosi na period od 2011. do 2012. godine. Ima li danas materijala za nastavak tog dela, pitali smo Milićevića.

– Materijala ima za još nekoliko izdanja, a antiekonomije ima koliko hoćete. Fiskalna konsolidacija, na primer, po de niciji je smanjenje javne potrošnje. Smanjeni su samo izdaci za plate i penzije, dok materijalna potrošnja države konstantno raste. Pritom, stagniraju investicije. To je antiekonomija. Zatim, ekonometrijski test kretanja potrošnje u prethodnih 36 meseci je potvrdio da najveći značaj za potrošnju imaju gotovinski i potrošački krediti. Ukoliko dođe do restrikcije ovih izvora finansiranja, ni kretanju potrošnje se ne piše dobro.

• Gde je Srbija u odnosu na region, a gde u odnosu na obećanja, kao što kažete u jednom od svojih tekstova?

– Istraživanja relevantnih institucija o kretanju osnovnih agregata u Srbiji do kraja 2018. ne govore a rmativno u prilog poboljšanju ekonomskih prilika. Na žalost, region beleži veće stope rasta od Srbije i tu treba biti pažljiv u analizama. Razloge većeg rasta BDP treba tražiti u domenu potrošnje, investicija i izvoza. Ne treba zaboraviti da je stepen otvorenosti privrede Srbije najmanji u regionu u odnosu na BDP. Ipak, izvozna tražnja u Rumuniji i Sloveniji nije značajni indikator porasta BDP, jer u proseku je rast oko dva odsto, što je daleko manje nego rast izvoza Srbije.

Opširnije u štampanom izdanju

---

U ovom broju još i …

• Marko Čadež premijerki uručio analizu primene propisa
• ODRŽIVI RAZVOJ I POSLOVANJE U BUDUĆNOSTI: Savremeno društvo želi odgovornije kompanije
• BEOGRAD PRVI PUT DOMAĆIN KAIZEN KONGRESA: Da radimo kao Japanci
• MK MOUNTAIN RESORT – LIDER KONGRESNOG TURIZMA: Sve privlačniji dodatni sadržaji u turizmu
• PORUKE VREMENA PROŠLIH – ISTORIJA I TRADICIJA FILANTROPIJE U SRBIJI U 20. I 21. VEKU (1): Zlatno doba srpske lantropije
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. oktobra 2017.