Nikada nisam hteo da uđem u politiku, iako mi to jeste nuđeno. Opredelio sam se da svoje ime gradim kroz uspešnu kompaniju, čestit, pošten i kvalitetan rad. Nisam želeo da budem čovek koji je zadužen za nešto, a da stalno moram da dižem dva prsta i da pitam, umesto da radim ono što bi bilo u interesu privrede

Dragoljub Vukadinović

Tek što je, posle velikog radničkog štrajka, izabran za generalnog direktora “Metalca” iz Gornjeg Milanovca, Dragoljub Vukadinović je te 1989. godine, na jednom sastanku u Privrednoj komori Srbije, kao mlad direktor, pred tadašnjim premijerom i mnogo starijim kolegama izneo ocenu da se moraju sprovesti reforme i da u firmama ima tehnoloških viškova. I danas pamti kako su ga na tom sastanku „poklopile“ starije kolege rekavši kako „nema viška zaposlenih već samo nesposobnih direktora“. Od tada su prošle tri decenije, a Srbija još nije završila proces reformi. Prekobrojni su i dalje tema, kao što i danas ima onih koji to ne vole da čuju.

• Ne čini li Vam se da su neki problemi u Srbiji večni?
– Dobro je da ta tema više nije prisutna u privredi, već u državnoj upravi i lokalnim i republičkim javnim preduzećima. Znam kolika su ta preduzeća bila pre 30 ili 40 godina i koliko su radnika imala, a koliko zaposlenih imaju sada. Nepojmljivo je da tu nalaze utočište za ljude koji su partijski podobni, a onda sa smenom vlasti ne samo da jedni odlaze a drugi dolaze, već mnogi i ostaju. Privreda se, sa druge strane, morala prilagoditi svetskim tokovima. Mi smo morali da budemo produktivni i kvalitetni, tako da se i “Metalac” u hodu prestrojavao, pa smo danas mnogo efikasniji nego što smo bili u to vreme. Posle 2001. godine, kada su prošle sankcije, intenzivno smo počeli sa redukcijom radne snage na svoj specifičan način. Umesto da otpuštamo višak radne snage, išli smo u diversifikaciju poslovanja, uvodeći nove programe i zapošljavajući najveći broj viška radnika. Nekad je, recimo, „Metalac posuđe“ imalo 1.500 zaposlenih i to je bila jedina fabrika, a danas svih pet proizvodnih preduzeća ima toliko radnika.

• Znači, negde je i uticalo na Vas ono što su Vam 1989. godine u Privrednoj komori zajedljivo rekle starije kolege, kako nema viška zaposlenih već samo nesposobnih direktora? To je bilo neko drugo vreme. Ali, istinu ni tada niko nije voleo da čuje…
– Privreda je sposobna da sama o sebi vodi računa. Oni koji nisu sposobni da racionalizuju poslovanje, vode biznis, predviđaju, gledaju napred – nestaju sa tržišta. Veći je problem skupe administracije, neracionalnog rada u državnoj upravi i to je ono što meni kao privredniku smeta. Smanjenjem tog balasta napravili bismo prostor za smanjenje poreza i doprinosa. To bi istovremeno značilo manje prostora za određeni krug privilegovanih koji su bliski vlasti, a time bismo išli ka jakim institucijama kakve su privredi neophodne.

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• METALAC DOMAĆIN PANELA INDUSTRIJA 4.0 – NOVA INDUSTRIJALIZACIJA SRBIJE: Inoviraj, automatizuj i digitalizuj – ili te nema
• SAP WEST BALKANS O REŠENJIMA ZA UPRAVLJANJE KOMPANIJAMA Veštačka inteligencija će regrutovati kandidate za posao
• ISKOSA GLEDANO: Žene i deca
• ARTUR TUREMKA, GENERALNI DIREKTOR ZA TRŽIŠTA BALKANA, MASTERCARD Beskontaktna tehnologija u Srbiji raste 154 odsto godišnje
• POSLOVNA SAZNANJA: Koliki može biti vaš subjektivni osećaj stresa
• ERIK RIS: ”STARTUP NAČIN” (5): Kako se i kada pravi zaokret u poslovanju
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. novembra 2018.