Srbija trenutno ima jednu od najviših stopa obavezne rezerve na domaće devizne izvore: 40 odsto na štednju stanovništva i čak 45 odsto na depozite privrede. Smanjenjem te stope, direktno bi se oslobodila značajna devizna sredstva banaka, čime bi se stvorio dodatni prostor za smanjenje cene kredita
Draginja Đurić
Iako je u 2009. godini kriza likvidnosti na srpskom tržištu značajno ublažena merama Vlade, koje su sprovođene u koordinaciji sa bankama, to ne znači da su problemi trajno rešeni. Naprotiv, nelikvidnost i dalje preti. „Za kreatore ekonomske politike kao najveći izazov u 2010. godini i dalje ostaje pitanje kako rešiti problem rastuće nelikvidnosti privrede. Naime, ako izostane sistemsko rešavanje problema neblagovremenog izmirenja obaveza, izlažemo se opasnosti da će doći do novog talasa krize nelikvidnosti preduzeća. To znači i da će automatski doći do značajnijeg rasta nivoa loših kredita“, upozorava Draginja Đurić, predsednica Izvršnog odbora Banke Inteza i predsednica Upravnog odbora Udruženja banaka Srbije. U intervjuu za Magazin Biznis, direktorka najveće banke u Srbiji govori o relaciji privreda – banke, centralna banka – banke, o kamatama, stabilnosti domaće valute, kao i o očekivanjima od 2010. godine.
– U narednom periodu nas čekaju veliki izazovi i zato je bitno da se što pre krene sa suštinskom reformom javnog sektora, poreskog i penzionog sistema, kao i sistema pravosuđa. Vlada mora da obezbedi adekvatan pravno-ekonomski ambijent koji će podsticajno uticati na dalji razvoj naše privrede, ali i povećati atraktivnost domaćeg tržišta za direktna strana ulaganja – kaže Draginja Đurić.
• Kako će poslovati privreda i banke u 2010. godini?
– Iako je izlazak većine razvijenih ekonomija iz recesije već sada vidljiv, neizvesno je, zbog strukturnih poremećaja, u kojoj će meri domaći ekonomski sistem moći da u narednom periodu generiše rast kakav smo imali u periodu pre izbijanja krize. Trend oporavka međunarodne ekonomije u velikoj meri će uticati na oporavak naše privrede, koja će, u okolnostima prognoziranog minimalnog privrednog rasta, morati da nađe odgovor za jačanje konkurentnosti, za dinamičniji rast izvoza i za privlačenje inostranih direktnih investicija. Upravo zbog toga, teško je u narednu godinu ući sa više od umerenog optimizma. Sigurno da nas očekuje još jedna godina koja donosi velike izazove i zahteva puno rada na stvaranju boljih uslova za generisanje privrednog rasta.
Opširnije u štampanom izdanju
