Zadržati sadašnje učešće banke u kreditiranju privrede, odnosno pravnih lica a povećati učešće u kreditiranju stanovništva na tržištu Srbije, osnovni je okvir poslovanja Banke Intesa Beograd i on ujedno određuje i korake koje ova banka preduzima posle najnovijih mera Narodne banke Srbije, kaže Draginja Đurić, generalni direktor Banke Intesa Beograd, u razgovoru za Magazin Biznis.

Naglašavajući da Banka Intesa Beograd nije povećala kamatne stope na kredite, iako je podizanje obavezne rezerve na 60 odsto za sva kratkoročna zaduživanja u inostranstvu mera koja posebno pogađa banke sa većinskim stranim kapitalom, Draginja Đurić ističe da to koliko će koja od njih biti pogođena zavisi od stepena njihove zaduženosti, odnosno koliko u narednom periodu mogu da se oslanjaju na domaći potencijal u svom kreditnom portfoliju.

– Na obaveznu rezervu NBS, kao što je poznato, ne plaća nikakvu kamatu, što za banke predstavlja kontinuirani trošak. Što je banka veća, taj se teret proporcionalno uvećava. Pri tom neke banke, kao naša na primer, imaju značajan udeo domaće štednje u svom portfoliju. Građani Srbije danas, praktično u samo tri banke, drže oko 1,4 milijarde evra nove devizne štednje. Neke banke koje su došle na tržište kasnije i nisu vremenski bile u mogućnosti da privuku značajniji udeo domaće štednje, bile su i biće neminovno, bez obzira na cenu, prinuđene da nastave sa zaduživanjem u inostranstvu, kako bi mogle ta sredstva da plasiraju privredi i građanima. Dobro je poznato da sredstva koja se povlače iz inostranstva nisu baš tako jeftina a logika bankarskog poslovanja jeste da se njihovim plasiranjem ostvari neto dobit. Dakle, ono što će logično uslediti jeste povećanje kamatnih stopa, a u kojoj meri i kod kojih proizvoda, zavisiće od poslovne politike svake banke.

Draginja Đurić naglašava da kada je reč o klijentima ove banke zainteresovanim za stambene kredite, oni za sada ne treba da strepe od uvećanih kamata jer je nelogično, kako kaže, da se uslovi menjaju kod proizvoda koji su tek nedavno ponuđeni tržištu.

– Kamatne stope smo definisali prema poznatim uslovima u momentu kada smo se sa ovim proizvodom pojavili na tržištu, i one se kreću u rasponu od 7,05 do 8,95 odsto na godišnjem nivou, u zavisnosti od modela kredita. Uz to, nadam se da su mere NBS ipak privremenog karaktera a stambeni krediti se odobravaju na duži period, od 30 godina, pa će samo vreme pokazati da li ćemo biti primorani da korigujemo kamate ili ne. Drugi segment gde za sada nećemo menjati uslove jeste poslovanje sa platnim karticama u čijem izdavanju smo mi lider na tržištu i želimo tu poziciju da zadržimo, kako po broju izdatih kartica tako i po obimu prometa koji se ostvaruje njihovim korišćenjem, ali i po pogodnostima koje nudimo. U našem kreditnom portfoliju u poslovanju sa stanovništvom prednjače upravo krediti po ovom osnovu a kamatne stope su recimo kod MasterCard za dinarsku potrošnju 27,24 odsto na godišnjem nivou i 16,31 odsto kod potrošnje u devizama i njih za sada nećemo menjati.

Kako kaže Draginja Đurić, nepromenjene kamatne stope kod gotovinskih kredita iznose od 13,16 odsto, a kad je reč o potrošačkom kreditu na bazi učešća po osnovu ugovora o poslovnoj saradnji do 23 odsto kod takozvanih laki keš kredita. Ukoliko dođe do daljeg zaoštravanja monetarne politike, poskupljenje kredita će biti neminovno, iako Banka Intesa ima značajan udeo domaće štednje u svom portfoliju.

– No, ukoliko do toga i dođe, naša banka će se, zbog održavanja dobrih odnosa sa klijentima iz privrede i zauzimanja što većeg tržišnog učešća u poslovanju sa stanovništvom, potruditi, koliko god bude mogla, da ne povećava kamatne stope, svesno žrtvujući deo potencijalne dobiti. Inače, za prva četiri meseca naši kreditni plasmani porasli su za 13,5 milijardi dinara, pri čemu je rast našeg portfolija u delu poslovanja sa pravnim licima izuzetno značajan. To je omogućio dolazak našeg strateškog partnera Banke Intesa i preko njega saradnja sa Evropskom investicionom bankom i Investicionom bankom Saveta Evrope, napominje Đurićeva.

Ne želeći da licitira sa tim gde je granica u poslovanju banaka nakon koje više trka sa konkurencijom neće moći da zaustavi rast kamata u Srbiji, Draginja Đurić naglašava da izdvajanje ovako visoke obavezne rezerve zaista predstavlja veliki teret za svaku banku. Zato je pitanje do kada će banke moći da povećanje troškova poslovanja prevaljuju na teret svojih prihoda u želji da zauzmu neku bolju poziciju na tržištu ili da je ojačaju, prošire ili da, jednostavno, opstanu.

– Naše tržište je veoma malo za ovoliki broj banaka, i svaka banka ima svoju računicu. Neke banke, posebno one koje imaju značajnije tržišno učešće u poslovanju sa stanovništvom, morale su da izvrše korekciju kamatnih stopa i pitanje je da li samo za nove ili i za postojeće kredite. Ako se budemo dalje zaduživali ili NBS uvede još restriktivnije mere, nema dileme da ćemo i mi biti prinuđeni na to, jer se potencijalna mogućnost da banke na račun svojih marži održavaju sadašnje kamatne stope time sve više sužava. Sve, dakle, zavisi od toga koliko ćemo u portfelju imati izvora koji podležu merama restrikcije, a ne kome su ta sredstva plasirana – privredi ili stanovništvu.

Na pitanje da li bi stalno zaoštravanje uslova poslovanja moglo da natera matične banke da ograniče kreditne plasmane usmerene prema Srbiji, Draginja Đurić kaže da ovoliki broj banaka u Srbiji govori o poverenju koje postoji i da će se ova zemlja razvijati, uprkos problemima koje ima i u realnom i u drugim sektorima. No, treba stalno graditi poslovni ambijent koji bi akcionarima banaka, a već je 65 odsto bankarskog sektora u rukama stranih banaka, pružili uverenje da Srbija obezbeđuje minimum preduslova potrebnih za rad i mogućnost da se učestvuje u revitalizaciji, prestrukturisanju i privatizaciji srpske privrede. Treba razumeti i to da bankama nije baš lako da plasiraju značajna sredstva građanima Srbije kada znaju koliko nužnih reformskih rezova još sledi. Za banke je to popriličan rizik.

– Da bismo imali sigurniji poslovni okvir, da bismo mogli da gradimo dugoročnu strategiju našeg razvoja i da ulažemo, recimo, u infrastrukturne objekte, potrebno je da znamo državnu strategiju razvoja. To bi bio svakako veliki podsticaj bankama da nastave sa plasmanima u srpsku privredu i društvo, naglašava Draginja Đurić.

Krhko poverenje

Poverenje između banke i klijenata se jako teško stiče ali se zato lako gubi. Podatak da je nova devizna štednja premašila dve milijarde evra za pet godina jeste ohrabrujući znak. Ali, stalno se priča o velikom potencijalu koji postoji u slamaricama. Potrebno je učiniti sve, uključujući i podršku zakonske regulative, kako bi građani bili stimulisani da taj novac prebace u legalne bankarske tokove. Tako Zakon o sprečavanju pranja novca, kojim je predviđeno obavezno prijavljivanje sume od preko 15.000 evra i koji mi inače primenjujemo i podržavamo jer je pozitivan i potreban, nažalost, delom destimuliše i usporava legalizaciju tih sredstava koja bi mogla značajnije da ojačaju domaću štednju, a time omoguće i veće plasmane u privredu i za potrebe stanovništva, naglašava Draginja Đurić.