U uslovima sve restriktivnije monetarne politike, logično je da poslovanje banaka bude otežano i da rast bankarskog sektora bude usporen, ali je, u sadašnjim prilikama, to neophodno za očuvanje kakve-takve makroekonomske stabilnost

Održavanje makroekonomske stabilnosti u nepovolljnim, kako globalnim, tako i unutrašnjim ekonomskim prilikama – to je okvir u kojem centralna banka Srbije mora da ostvari svoj primarni cilj, a to je da inflaciju održi pod kontrolom. Kako, onda, može da deluje monetarna vlast? Odgovor je: samo pritiskom na bankarski sektor. To znači – restriktivnom monetarnom politikom. U toj „ponudi“ restriktivnih mera centralne banke, ove godine su aktuelne bar dve: u aprilu je počela da se primenjuje mera po kojoj banke 10 odsto svoje obavezne devizne rezerve moraju da deponuju u dinarima, a od 1. jula se dodatno ograničava kreditna sposobnost stanovništva (ubuduće će se kreditna sposobnost umanjivati za sve kreditne obaveze, uključujući i dozvoljeno prekoračenje.) i uvode dodatne mere iz domena kontrole  poslovanja banaka.

Draginja Đurić, predsednica Izvršnog odbora Banca Intesa, kaže, u intervjuu za Magazin Biznis, da je u uslovima sve restriktivnije monetarne politike logično da poslovanje banaka bude otežano, a rast bankarskog sektora usporen, ali da je, ipak, restriktivnost neophodna za očuvanje kakve-takve makroekonomske stabilnosti.

– Razumljivo je da monetarna politika postaje sve restriktivnija u uslovima rastućih inflatornih pritisaka, uzrokovanih delimično eksternim faktorima u vidu rasta cena energenata i sirovina na globalnom tržištu, a delimično podstaknutih internim faktorima, kao što su prekomerna javna potrošnja i strukturna neusklađenost privrede. To nas opet vraća na priču o potrebi usklađivanja državne ekonomske politike na svim nivoima jer NBS, iako vodi veoma odgovornu politiku, ipak, može da deluje samo u monetarnoj sferi, a to, opet, ima ograničen uticaj na makroekonomsku stabilnost u celini – kaže gospođa Đurić.

Šta te mere znače za najveću banku u Srbiji – Banca Intesa?

Kad je reč o merama koje su stupile na snagu u aprilu ove godine, one će uticati na umanjenje prihoda banaka, jer će deo dinarskog potencijala biti deponovan u obaveznu rezervu, a te dinare bismo sigurno plasirali po višoj kamatnoj stopi.

Istovremeno, NBS je očekivala da će većina banaka biti primorana da povraćena devizna sredstav pretvori u dinare , što bi delimično doprinelo jačanju kursa dinara. To se i dogodilo, dnevni promet deviza u aprilu je bio značajno iznad prometa u prethodna dva meseca. U proseku je iznosio 70 miliona, dok je u martu bio ispod 20 miliona evra.

Dinamično tržište

Budući da ste i predsednica Upravnog odbora Udruženja banaka Srbije, kako ocenjujete prilike na domaćem bankarskom tržištu?

– Proces restrukturisanja i privatizacije banaka u Srbiji je završen. Može se reći da bankarski sektor Srbije polako prelazi iz početne faze reformi (odnosno, faze restrukturisanja i privatizacije državnih banaka) ka kompleksnijoj fazi razvoja koja pretpostavlja potpunu primenu međunarodnih računovodstvenih standarda i usvajanje novih regulativa koje treba da nas približe Bazelskim standardima.
Ono što je karakteristično za naše tržište, ali i za zemlje u okruženju, jeste dominantno tržišno učešće banaka sa inostranom vlasničkom strukturom (prema podacima za 2007. godinu, u većinskom vlasništvu stranih akcionara bila je 21 banka, koje su u ukupnoj bilansnoj sumi sektora ostvarile udeo od 75,5 odsto). Istovremeno, iako na tržištu posluje 35 banaka, pet najvećih banaka po bilansnoj sumi ostvaruje udeo na tržištu od 45,9 odsto.

Ipak, bankarski sektor se smatra jednim od najdinamičnijih i sa najvećom konkurencijom na srpskom tržištu?

– Prisustvo renomiranih stranih banaka i njihova agresivna strategija u osvajanju tržišta dodatno pooštravaju konkurenciju. Ipak, na drugoj strani, to tržištu donosi bolji kvalitet, veću raznovrsnost ponuda kao i niže cene bankarskih proizvoda.
Činjenica je da je u 2007. godini bankarski sektor ostvario dinamičan rast u odnosu na prethodnu godinu. Ukupna bilansna suma banaka je povećana za 34 odsto. Ukupni krediti su povećani za 39 odsto, i to krediti privredi za 35 odsto a krediti građanima za 55 odsto (i pored restritkivnih mera NBS). Za prethodnu godinu je posebno karakterističan dinamičan rast hipotekarnih kredita – za 89 odsto. Takođe, kvalitet ukupnog kreditnog portfolija banaka je zadovoljavajući: udeo problematičnih kredita u ukupnim kreditima iznosi 3,81 odsto (udeo problematičnih kredita u kreditima privredi je 5,87 odsto a kod stanovništva je 2,08 odsto).
To je pokazala analiza koju NBS sprovodi redovno o kvalitetu portfolija, na uzorku od devet najvećih banaka u bankarskom sektoru Srbije koje imaju udeo od 62 odsto ukupne bilansne aktive bankarskog sektora i 64 odsto ukupnih kredita datih stanovništvu. Za srpske banke karakterističan je i visok nivo njihove kapitalizovanosti. Krajem decembra prosečna vrednost pokazatelja adekvatnosti kapitala za bankarski sistem iznosila je 27,9 odsto. Međutim, do smanjenja ovog pokazatelja može doći nakon stupanja na snagu nove regulative.

Banca Intesa je visokolikvidna banka, tako da promene u izdvajanju devizne obavezne rezerve nisu značajno uticale na naše poslovanje. Mi smo banka koja ima najviše prikupljenih depozita, što je i te kako značajno u uslovima smanjene likvidnosti na globalnom nivou. Istovremeno, imamo ogromnu podršku naše matične grupacije, koja je spremna da podrži sve naše razvojne planove u Srbiji.

Opširnije u štampanom izdanju