Mere centralne banke moraju da se poštuju, ali velike i česte promene ne idu Srbiji u prilog ako želi da ostavi utisak ozbiljnosti na strane partnere koji nameravaju da ulažu u privredu, da zaposle ljude i da naprave posao
Draginja Đurić
U Banci Inteza nismo primetili da je došlo do povećanog interesovanja građana za potrošačke kredite nakon avgustovskih mera NBS. Bankama se ne isplati da budu nedisciplinovane, jer uvođenje ograničenja i kod potrošačkih kredita može da se pretvori u novo kažnjavanje građana, i to onih koji su kreditno sposobni, kroz pooštravanje uslova za dobijanje kredita – ocenila je Draginja Đurić, predsednica Izvršnog odbora Banke Inteza, komentarišući najnovija ograničenja Narodne banke Srbije, uvedena prema bankarskom sektoru.
U intervjuu za Biznis magazin Draginja Đurić govori o poslovanju na bankarskom tržištu Srbije u uslovima čestih ograničenja, o kamatama i zaduženosti građana, kao i o dominantnoj poziciji Banke Inteza u Srbiji koja je u prvoj polovini ove godine zauzela prvo mesto, u svim segmentima poslovanja.
Kako će nove mere Narodne banke Srbije o gotovinskim kreditima uticati na poslovanje bankarskog sektora?– Ograničenje plasmana i smanjenje odnosa ukupnog bruto plasmana građanima prema kapitalu banke sa 200 na 150 odsto, koje će se primenjivati od 1. januara 2008. godine, obavezuje banke na sagledavanje ukupnog rasta plasmana stanovništvu do kraja ove godine, i na razmišljanje o dokapitalizaciji ukoliko budu želele da nastave sa razvojem poslovanja. Ova činjenica predstavlja problem i bankarima i akcionarima s obzirom na to da je i postojeći nivo kapitalizacije prilično visok. Bankari su nekoliko puta u razgovorima sa guvernerom NBS Radovanom Jelašićem na to i ukazivali.
Koje će biti kratkoročne i dugoročne posledice po građane i banke? Da li se može očekivati rast kamata?Zaduženost građana
Da li su građani Srbije prezaduženi, na šta često upozorava guverner NBS?– Prema iznosu duga po građaninu Srbije, mi se ne ubrajamo u prezadužene zemlje. Stanovnik Srbije u proseku je dužan oko 400 evra, a prosečna mesečna zarada je oko 350 evra. U poređenju sa zemljama regiona, gde je prosečna zaduženost, u Hrvatskoj na primer, oko 3.000 evra, a u Bugarskoj, koja ima niže zarade, iznosi 657 evra, mi smo još na niskom nivou. Ukupno učešće kredita u bruto domaćem proizvodu u Srbiji iznosi oko sedam odsto, a u zemljama regiona je oko 20 odsto. Upravo je očekivanje stranih banaka da će se udeo kredita u BDP-u povećavati, glavni razlog što su banke u velikom broju došle na srpsko tržište i platile visoke cene za kupovinu banaka u Srbiji.
– Samo ograničenje gotovinskih kredita na dve godine smanjiće mogućnost klijenata da konkurišu za kredite. Neizvesno je šta će se desiti sa kamatnim stopama. Logična posledica je da se zbog te mere ponuda kredita smanji, a ako tražnja ostane na istom nivou, kamate bi mogle da se povećaju. No, Banka Inteza je smanjila kamate na keš kredite. Postoje kalkulacije u javnosti da će se građani okrenuti više uzimanju potrošačkih kredita, ali ne mislim da će bankarski sektor zloupotrebiti te kredite, da bi zamenio gotovinske.
Opširnije u štampanom izdanju
