Nije poenta samo da nerazvijeni dobiju novac, već i da se tim sredstvima postignu neki efekti, da se poveća zaposlenost i životni standard. Stanovništvo koje živi u nerazvijenim krajevima mora da shvati da se sa svakim dinarom dobijenim od države mora domaćinski raspolagati
Dragijana Radonjić Petrović
Razvojna politika nije humanitarna pomoć. Nerazvijenima se neće pomagati zauvek i oni će morati da opravdaju ukazano poverenje, da shvate da će njihov razvoj biti budno praćen. Stanovništvo koje živi u nerazvijenim krajevima mora da shvati da je svaki dinar pomoći od države kao božiji dar kojim će morati domaćinski da raspolažu. Jer, nije poenta samo da nerazvijeni dobiju novac, već i da se tim sredstvima postignu i neki efekti: da se poveća zaposlenost, ali i životni standard. Ovako Dragijana Radonjić Petrović, državna sekretarka u Ministarstvu ekonomije, vidi ulogu države u smanjenju regionalnih razlika. Ubeđena je da je razvoj ciklus i zato veruje da će i u Srbiji doći do zaokreta. Odnosno, da siromašni neće zauvek ostati siromašni, kao što ni bogati neće zauvek biti bogati.
Do pre nekoliko meseci nije ni slutila koliko će se karte u njenoj profesionalnoj karijeri promešati. Priznaje da dok je bila na čelu brokerske kuće M&V Investments nije ni slutila da će jednog dana biti državni funkcioner. Da će, umesto u društvu krupnih kapitalista i praktično najbogatijih, dan počinjati sa najsiromašnijim građanima Srbije, putujući iz prestonice do napuštenih fabričkih hala u unutrašnjosti. Do pre nekoliko meseci pratila je kretanje indeksa Beogradske berze. Sada prati kretanje takozvanog ERO indeksa koji predstavlja skraćenicu od sintagme „ekonomska razvijenost opštine“. A rezultat je poražavajući: uslovno rečeno, najbogatiji Beograd je deset puta razvijeniji od najsiromašnije Merošine. Žiteljima ove opštine zasigurno nije jasno zašto se na prestoničkom tržištu kapitala aprila 2009. godine podigla takva drama i zašto je ulagače mučila nesanica, jer je BELEX 15 izgubio 75 odsto svoje vrednosti. Jer, oni noćima ne spavaju iz potpuno drugačijih razloga.
– U razgovoru sa predstavnicima lokalnih samouprava vrlo često čujem vapaj da država pomogne da se zaposli bar još dvoje, troje ljudi. Jer, oni imaju ogroman problem sa migracijama, stanovništvo se masovno seli. Njima bukvalno treba vratiti veru u život, veru u sebe, želju za znanjem, ali i podići im radni elan. Videla sam da ljudi zaista imaju želju da rade. Ono što je sadašnji cilj politike regionalnog razvoja jeste da se negativni trend, odnosno povećanje razlike između najbogatijeg i najsiromašnijeg kraja zaustavi, a potom i da počne obrnuti proces.
Opširnije u štampanom izdanju
