Trenutno se čak 96 odsto prihoda administrira elektronskim putem, a plan je da do kraja godine sve poreske prijave budu prevedene i u elektronsku formu. Mesečno putem portala ePorezi, elektronski se podnese oko 430.000 prijava, odnosno 14.200 prijava dnevno. To je samo jedan od ciljeva naše reforme koja treba da pojača stratešku analizu rizika, centralizuje rad Poreske uprave i smanji broj organizacionih jedinica, uz istovremeno bolje pružanje usluga poreskim obveznicima

Reformu Poreske uprave ne sprovodimo samo zbog sporazuma koji imamo sa MMF-om već zbog toga što je svima nama – i građanima i srpskoj privredi i ekonomiji – neophodno da sprovedemo sveobuhvatnu reformu. Do sada se pridržavamo rokova i realizujemo planove transformacije PU za period 2015-2020. godine. Važno je doneti sistemska rešenja koja dovode do bolje naplate poreza, što je naša primarna delatnost. Ali, jednako je važno podići svest građana o značaju dobrovoljnog poštovanja propisa i stvoriti moderno radno okruženje za još kvalitetniji rad Poreske uprave. Moramo unaprediti segment pružanja usluga poreskim obveznicima, uz formiranje posebne organizacione jedinice. U ovom momentu administriramo 96 odsto prihoda Poreske uprave putem elektronskih servisa a do kraja ove godine ćemo omogućiti da se i preostale prijave podnose elektronskim putem, što je izuzetno dobro i po tome smo ispred regiona.

Ovako je Dragana Marković, direktorka Poreske uprave Srbije, odgovorila na naše pitanje o tome dokle je stigla reforma, odnosno transformacija rada Poreske uprave Srbije, što je jedna od obaveza u okviru aranžmana koji realizujemo sa Međunarodnim monetarnim fondom. U ekskluzivnom razgovoru za Magazin Biznis, direktorka Marković objašnjava šta je cilj transformacije jedne od najvažnijih institucija u Srbiji, šta je najteže u ovom poslu, kako se bore protiv fantomskih firmi i onih koji prevarom žele da dobiju povrat PDV-a, kako otkrivaju korupciju „u svojim redovima“ i navodi da bi želela da, u pogledu plaćanja poreza, Srbija liči na Dansku: tamo je procenat dobrovoljnosti plaćanja poreza 99 odsto, a siva ekonomija jedan odsto!

– Mnogi očekuju da brže sprovodimo transformaciju Poreske uprave, ali ne verujem da je moguće brže od ovog. Tim pre što je transformacija planirana za period od 2015. do 2020., što znači da se promene realizuju tokom četiri do pet godina intenzivnog rada – kaže Dragana Marković.

• Vi ste dve godine na čelu Poreske uprave Srbije i to upravo u vreme transformacije. Kako biste sumirali urađeno?

– Do sada sve promene izvodimo kako je i predviđeno, a posebno smo uspešni u prelasku na elektronsko podnošenje prijava. Naime, trenutno se čak 96 odsto prihoda administrira elektronskim putem, a plan je da do kraja godine omogućimo da sve poreske prijave budu prevedene i u elektronsku formu. Prosečno se tokom jednog meseca putem portala ePorezi elektronski podnese oko 430.000 prijava, odnosno 14.200 prijava dnevno.

Reformom treba da dođemo, pre svega, do sistemskih rešenja kako bismo efikasnijom i efektivnijom naplatom poreza, kao naše primarne delatnosti, obezbedili modernu infrastrukturu i radno okruženje. Rezultat toga bi bilo podizanje ukupnog kvaliteta rada, uz smanjenje troškova poreskim obveznicima za dobrovoljno izvršavanje poreskih obaveza.

Usvojili smo Plan poštovanja propisa za 2017. godinu a osnivamo i Sektor za pružanje usluga poreskim obveznicima, kao prvi korak u stvaranju moderne PU, u skladu sa najboljom međunarodnom praksom.

• Na čemu sada radite u okviru transformacije Poreske uprave?

– Jačamo centralizaciju poslovanja, usavršavamo pružanje svih usluga poreskim obveznicima i radimo na kadrovskom jačanju uprave. Dakle, kad je reč o poslovnoj mreži, menjamo orijentaciju od diverzifikovane ka centralizovanoj strukturi. To svi očekuju da se što pre dogodi, ali mi smo veoma obazrivi, da ne bismo napravili neke propuste. Naime, evropska praksa ne poznaje ovakav oblik organizacije rada koji postoji u Srbiji: imamo 178 filijala i ekspozitura i takav rad je teško kontrolisati. Upravo zbog toga međunarodne organizacije traže da se smanji broj filijala i da se centralizuje nivo odlučivanja. Mi smo na osnovu sprovedenih vrlo detaljnih analiza predložili da se broj od 178 filijala svede na 36. U Beogradu, na primer, od 17 filijala treba da ostane samo šest filijala. Razume se da ćemo obaviti i taj posao smanjenja filijala, ali je potrebno vreme. Taj proces treba da bude završen najkasnije iduće godine.

Opširnije u štampanom izdanju

---

U ovom broju još i …

• OBELEŽEN SVETSKI DAN ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE – 5. JUN: Priroda i čovek – sinergija odgovornog sveta
• POSLOVNI BAROMETAR KOMPANIJE KRESTON MDM: Trgovina i dalje najprivlačnija
• DOMINO EFEKAT SA DUVANSKE NA DRUGE INDUSTRIJE Danas duvan, a sutra čokolade, pića, hrana
• MOBILNA BIOMETRIJA U FINANSIJSKIM USLUGAMA – OKVIR OD PET FAKTORA: Novo istraživanje Mastercarda i Oksforda
• MENADŽERSKI VODIČ: Umetnost oslobađanja suvišnih stvari
• POSLOVNA SAZNANJA: Zdrav razum
• SAVREMENE TEHNOLOGIJE I DIGITALNO BANKARSTVO Utakmica između nteh kompanija i banaka
• DR ISAK ADIŽES: UPRAVLJANJE PROMENAMA (1): Kako da razlikujem pravi problem i rešenje od pogrešnih
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. jula 2017.