Драган Стојмировић: У овом послу најмање је потребан менаџер, а највише мајстор

Нишлија Драган Стојмировић, претходних деценија, отварао је, водио и затворио три фирме; деведесетих је имао трговину, потом фирму за такси услуге, а онда се окренуо производњи пластичне амбалаже. Од 2014. је у области рециклаже и производњe гајбица за воће и, како каже, нема намеру више да мења „посао“

Драган Стојмировић

Драган Стојмировић

Драган Стојмировић (50) је по струци машински и саобраћајни техничар. Нишлија, иза кога је близу три деценије предузетничког стажа, за Економетар признаје да се никада није видео на послу „од 7 до три, са шефом изнад главе“.

– То је нешто у вама, тера вас да гурате своју идеју. Није лако. Напорно је, немаш радно време тј. радно време предузетника је 24 сата, суботом и недељом… Али, после оволико година, навикао сам. До сада сам отварао четири фирме и надам се да више нећу, каже власник и директор ДинасПластика, фирме за производњу гајбица за воће од рециклиране пластике.

У досадашњој каријери, до погона у Блацу у коме седморо стално запослених и повремени радници од прерађеног пластичног отпада израђују гајбице потребне воћарима, хладњачарима, прошао је кроз различите области.

По завршетку школовања најпре је радио за фирму Воће продукт из Пожаревца. Био је комерцијалиста, задужен за југ Србије и Косово. Услед суноврата друштвених фирми, прво отвара СТР. Драгстор је током деведесетих радио све, док Драган није схватио да нема снаге за борбу са инфлацијом.

– Узмеш данас робу, до сутра инфлација поједе све. Затворио сам продавницу јер бих пропао.

Почиње да таксира и после три године – 2006. са колегом отвара ОК такси: фирму са 25 аутомобила, и још 15 „самосталаца“. Како појашњава, нису били класично такси удружење и успешно су пословали у Нишу.

– Али, као и свака фирма за превоз, била је лимитирана наплата због висине цена услуге; видео сам да ту нема перспективе, те 2012. излазим из тог посла.

Добро запажање токова на различитим тржиштима, контакт с људима, пуно идеја и можда највише храброст упуштања у нове области, довели су Драгана до – пластике.

Једноставно, уочио је да се у то време сиреви и други млечни производи, поготово са Пештера, из Сјенице, продају у кесама Тутину, у дрвеним качицама.

Годину дана после бомбардовања купује прву машину за производњу пластичних кантица и амбалаже за храну. Ова трећа предузетничка епизода трајала је све до 2014. када је отворио ДинасПластик и специјализовао се искључиво за пластичне гајбе за воће.

Опширније у штампаном издању


У овом броју још и …

  • Добитници награда за предузетништво за 2021.
  • ФИСКАЛНИ САВЕТ ОЦЕНИО ПРЕДЛОГ ЗАКОНА О ЗАВРШНОМ РАЧУНУ БУЏЕТА ЗА 2020. ГОДИНУ: Потрошено 14 милијарди динара више него што је објављено
  • ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ О ПОСЛОВАЊУ ЕКОНОМСКИХ ЦЕЛИНА У ПРИВРЕДИ У 2020. ГОДИНИ: Делта холдинг – највећа економска целина у Србији
Podelite ovaj tekst: