Todorićev Agrokor je dobrim delom pao na naglom i neobuzdanom širenju, jer se kompanija ponašala kao da je porodična firma sa 50 zaposlenih, a imala je 60.000 ljudi. Toj kompaniji je falilo korporativno popravljanje i disciplina u širenju biznisa. Sada su moguća tri rešenja: dobro, manje loše i loše

Dragan Munjiza je uspešan hrvatski preduzetnik i menadžer, vlasnik konsultantske kompanije “Jakov Viktor” sa sedištem u Zagrebu. Jedanaest godina je radio u Atlantik grupi (od 1991. do 2002) a potom je prešao u Agrokor (2002) i postao predsednik Uprave Konzuma, tada najvećeg maloprodajnog lanca u sastavu Agrokora. Todorićev Agrokor je napustio 2007. godine i postao direktor Gastro grupe. Istovremeno je pokrenuo sopstvenu firmu koja se bavi savetovanjem u oblasti menadžmenta i prodaje.

Krajem novembra 2017. godine Dragan Munjiza je boravio u Beogradu i o krizi u Agrokoru, koja već mesecima potresa i Hrvatsku i region, u intervju-u za Magazin Biznis kaže da rešenje može da bude dobro, manje loše i loše:

– Loše rešenje je da se ne postigne dogovor i da zbog toga Agrokor ode u stečaj, što znači da bi veliki deo Agrokora otišao u likvidaciju. Manje loše rešenje je da se iz stečaja mali deo kompanija restrukturiše. Dobro rešenje je da se postigne nagodba između poverilaca, da i oni uđu u vlasništvo i da neki čekaju, možda i par godina.

• Nas u Srbiji interesuje kako će to izgledati po zemljama, odnosno šta će biti sa kompanijama koje kod nas posluju?

– Kako će to tačno izgledati po zemljama i biznisima, nejasno je. Ja vidim kao trajno rešenje da Agrokor neće zadržati ni Merkator, ni Frikom i da će ti delovi biti prodati, ili će deo poverilaca taj deo ukrupniti i odvojiti. Na dugi rok ne verujem ni da će Konzum ostati u Agrokoru, ni proizvodne kompanije kao što su Sarajevski kiseljak i Jamnica. To su veoma dobre kompanije, koje mogu poslovati samostalno. Ono što će ostati u Agrokoru, to su PIK-ovi, odnosno poljoprivreda u Hrvatskoj. To je državni interes, pa će domaći hrvatski investitori kupiti taj deo i biće zaštićen. Ne vidim ništa loše u tom procesu, osim što će poverioci, koji imaju dugove i do sada ih nisu naplatili, deo tih dugova izgubiti.

Opširnije u štampanom izdanju

---

U ovom broju još i …

• KAKO NEDOVOLJNO RAZVIJENE EKONOMIJE TREBA DA PRIMENJUJU EU STANDARDE: Fino štimovanje finansijskih tržišta
• IGOR KALINIĆ: Fleksibilnost ciljeva donosi uspeh
• ISTRAŽIVANJE U OKVIRU PROJEKTA: PODRŠKA ZA „STARTAP GENERACIJU“ – PRILIKE ZA SRBIJU: Kakva je percepcija preduzetništva u Srbiji
• TV SLIKE I PRILIKE: Ne živeti u laži, a ne kazati istinu
• ARTUR TUREMKA: Elektronsko plaćanje u javnom prevozu
• MILAN ZALETEL: Vip uložio više od 965 miliona evra
• SOTIRIS KOSTOUROS: Sva naša ulaganja u proizvodnju i ljude su se isplatila
• NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE ŠIRI POSLOVANJE U REGIONU: Nafta i gas iz Panonskog mora
• PORUKE VREMENA PROŠLIH – ISTORIJA I TRADICIJA FILANTROPIJE U SRBIJI U 20. I 21. VEKU (4) Doktor prava i filantrop
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. februara 2018.