Постоје веома добри услови за рад мини фарми у Србији, за производњу и продају хране. Али, наши људи или не познају добро те прописе, или не користе довољно све законске могућности, каже Драган Ивановић који је напустио Марибор и решио да у Сомбору оснује фарму и почне прераду меса у кулен, кобасице, шунку и пршуту

Драган Ивановић у Сомбору, овог септембра

Драган Ивановић (52) један је до ретких који је отишао из Србије пре једне деценије, направио озбиљан посао у Словенији отварањем ресторана у Марибору, али је, упркос том успеху, донео одлуку да се врати у Сомбор и почне узгој пилића и крмача. Осим фарме, озбиљно се припрема и да на пролеће почне прераду меса и производњу кулена, кобасица, пршуте и шунке, по традиционалној рецептури Бачке. У разговору за Економетар, који смо водили у Сомбору овог септембра, Ивановић истиче једну занимљивост: иако већ две године постоји Правилник о малим количинама примарних производа за снабдевање потрошача, у оквиру Закона о безбедности хране, изгледа да мало људи у Србији зна да је на снази. А управо захваљујући том пропису, по испуњењу одређених услова, може једноставно да се покрене фарма, односно узгој живине, говеда, свиња и организује производња јаја, млека, прерађевина од меса и директна продаја било на пијаци или локалним трговинама и ресторанима.

– Још сам у Словенији сазнао за тај пропис и пожелео да једног дана, када се вратим у Србију, организујем фарму. Изненадио сам се да наши људи о том Правилнику нису много обавештени. А, рецимо, захваљујући њему можете да производите одређену количину хране коју потом продајете и на „кућном прагу“, али и на разним манифестацијама, по тачно одређеним процедурама које нису компликоване, каже Драган Ивановић.

Драган је школовани угоститељ. Рођен је у Равном Селу, где је одрастао, а од 1978. године је становник Сомбора. У тим водама није случајно, јер је цела породица била посвећена угоститељству. Његов отац је осамдесетих година отворио ресторан „025“, као позивни број за тај град. Цела породица Ивановић – отац, мајка, старија сестра Драгана и он –радила је у ресторану који је био познат не само по храни већ и по романтичном амбијенту са тамбурашком музиком. Пре десетак година, Драган је напречац решио да оде у иностранство, у Марибор, други по величини град у Словенији, јер је близу:

– Никакву препреку ми није представљало то што нисам знао језик, који сам у међувремену и научио, каже Драган.

Опширније у штампаном издању

У овом броју још и …

• ФОНДАЦИЈА РНИДС О САЈБЕР БЕЗБЕДНОСТИ: ДИГИТАЛНО БОЈНО ПОЉЕ: Едукација кључна за безбедност на интернету
• УТИЦАЈ ДИГИТАЛНИХ СЕРВИСА НА ПОБОЉШАЊЕ УСЛУГА: Moбилнa aпликaциja Уникрeдит бaнкe зa правна лица
• ПРОБЛЕМИ ОРГАНИЗОВАНОГ ОДВОЂЕЊА ОТПАДНИХ ВОДА СЕОСКИХ НАСЕЉА У СРБИЈИ: Само осам одсто сеоских домаћинстава има прикључак на јавну канализацију
• Следећи број Економетра излази 10. децембра 2019.