Врло је важно да Влада обезбеди три важне ствари: успостави стабилан девизни курс, исти ниво кредитне подршке привреди какав је имала лане и уредно измирење свих обавеза државе

Готово да је немогуће веродостојно сагледати када ће се завршити ова глобална финансијска криза и рецесија, а не желим да се бавим прорицањима типа видовита Зорка. Свуда у свету видљив је драматичан пад привредне активности са повећањем незапослености па је отуд и немогућ брз опоравак. Србија је, нажалост, у кризу ушла са раштимованом привредом која је на 73 процента БДП-а из 1989. године, са најстаријим становништвом у Европи. О ниском нивоу активности и импотентности домаће привреде можда најбоље сведочи учешће нашег извоза од свега 20 одсто бруто домаћег производа. А земље сличног нивоа, уколико желе да просперирају и имају здрав раст, морају да имају извоз који учествује у БДП-у са најмање 50 процената. С друге стране, имамо 23 милијарде евра спољног дуга и велико учешће јавног сектора, које је лане било преко 43 процента. Због свега тога, привреда Србије је у великом систематском ризику. А то значи да се и за време кризе мора радити на реформама, на стварању боље привреде. Значи, сада морамо да трчимо да бисмо стајали у месту како тај први дан после кризе не бисмо дочекали са привредом која је још више девастирана и која не може да крене у конкурентску утакмицу са светом – каже у интервјуу за Економетар др Драган Ђуричин, председник Савеза економиста Србије и професор Економског факултета у Београду.

• Влада сада предузима мере које у ствари значе упумпавање новца у привреду. Како их оцењујете?

– Ако се пође од тога да је садашња „рак-рана“ домаће привреде низак ниво њене активности, посебно индустрије, мере које се предузимају оцењујем као мали корак у добром правцу. И друге земље предузимају сличне нестандардне мере које помажу привреди да преброди кризу. Дакле, и „упумпавање“ новца које ћe водити здравом расту производње је добра услуга Владе у овим садашњим условима. И посебно бих издвојио кредите за средња и велика предузећа која извозе. Пошто се ради о краткорочним мерама то не може бити континуална политика из више разлога. Прво, поставља се питање одрживости те привилеговане цене капитала која се дотира из буџета. Друго, за такву политику морате да имате развојну банку и стабилан извор њеног финансирања. Такву банку могли смо да направимо у време када су приходи од приватизације били релативно велики. Штета је што то тада није урађено уместо што је тај новац коришћен за одбрану динара по моделу „јака валута у слабој привреди“.

Опширније у штампаном издању