Naša privreda je pred recesijom i zato je Srbiji potreban jedan novi smisao za koheziju, kako bismo se primarno okrenuli ekonomskim temama

Dragan Đuričin

Situacija u kojoj se nalazimo zahteva novu vrstu kohezije i koncentraciju na ekonomska pitanja. Jer, privreda je pred recesijom koja bi za Srbiju bila socijalno neizdrživa.

Naša privreda je pred recesijom – upozorava prof. dr Dragan Đuričin, predsednik Saveza ekonomista Srbije, u intervjuu Biznis magazinu. Signali recesije su niske stope privrednog rasta u poslednjem kvartalu 2007. godine, visoke kamatne stope, pad cena akcija na Beogradskoj berzi i struktura investicija koje dominantno idu u građevinarstvo i nekretnine – kaže dr Đuričin.

Javna preduzeća

– Moj predlog bi bio da se umesto privatizacije bez ostatka državnog sektora, država iz ovih sektora ne povlači, već da u tim sektorima pronađe strategijske partnere. Taj put je u dobrom smeru krenuo sa Ruskom Federacijom. Smatram da je sinergija koja se dobija tim naftno-gasnim aranžmanom ispred transakcije. Što se tiče Elektroprivrede Srbije, to je mnogo potentnije preduzeće, koje ima dobar proizvod, koji se lako prenosi, koji se može svakom lako prodati, biće sve skuplji i skuplji… I tu bi trebalo insistirati na „zlatnoj akciji“ države Srbije i uvođenju strateških partnera u razne programe, kako bi se podigle ukupne performanse. Telekomunikacije su, takođe, izvor za investiranje. Ako bismo tome dodali podizanje fizičke infrastrukture – putevi, luke, sistemi za navodnjavanje – preko koncesija i BOT aranžmana – tada bismo mogli očekivati veći priliv privatnih investicija.
Taj aranžman sa Rusima ne udaljava nas od EU?
– Posle predsedničkih izbora i krize vlade, Srbiji je potreban, već pomenut, novi smisao za koheziju. Preduslov za koheziju je izvodljiv i prihvatljiv program. Da bi program bio izvodljiv, prvo se moraju rešiti uzroci krize vezani za geopolitički faktor. Bez geopolitičkog sporazuma, u raštimovanoj ekonomiji niskih mogućnosti, čak i najbolje mere ekonomske i tranzicione politike promašuju metu. Prihvatljiv program znači proevropsku, ali ne antirusku orijentaciju Srbije. Kada reši svoj geopolitički položaj i ekonomski se poveže sa strateškim partnerima, Srbija neće biti rezidijum u regionu, već njegova konstituenta.

– To nije klasična recesija, već tranziciona recesija uslovljena niskim potencijalom privrede čije prestrukturisanje traje predugo. Stigli smo do tačke zaglavljivanja. Nivo investicija, ionako nizak, opada, raste zaduživanje, nema impulsa za preduzetničke inicijative koje bi rezultirale značajnijim otvaranjem novih radnih mesta, a sa druge strane, ogroman broj ljudi je ostao bez posla po osnovu tehnoloških viškova.

– Takvo stanje u ekonomiji zemlje se mora manifestovati i na socijalnu i na političku nestabilnost. I polarizacija biračkog tela koju smo imali na predsedničkim izborima, upravo govori u prilog ovakvom zaključku. Ekonomska recesija bi za Srbiju bila socijalno nepodnošljiva. Imamo, s jedne strane, koncentraciju bogatstva, a sa druge, privredu niskog potencijala koja ne pruža nova radna mesta a i kad pruži to mesto, ljudi zarađuju nedovoljno. Kada uporedite te dve stvari, dobijete jedan socijalni stres. Mislim da je nivo nezadovoljstva ljudi u Srbiji na granici socijalne izdrživosti, a to znači da to predstavlja politički problem. Zato je Srbiji potreban jedan novi smisao za koheziju i smatram da treba da se primarno okrenemo ekonomskim temama.

Opširnije u štampanom izdanju