Треба успоставити другачију структуру привреде и производње, уместо што се грчевито покушава обнова постојеће која није прошла кроз суштинско реструктурисање

Независно од тога шта су узроци радничких штрајкова и других незадовољстава, они се морају веома озбиљно третирати. Јер, ово што се дешава озбиљно нарушава економску и социјалну стабилност земље, те стога има негативне ефекте по привреду. У првом реду, српска привреда је због социјалних незадовољстава мање атрактивна за страна улагања. А реч је о комплексном проблему који вуче корене из наше даље и ближе прошлости. Јер, у време самоуправљања и друштвеног власништва, није било од значаја да ли фирме имају вишкове запослених и да ли послују са губитком. Малтене је било нормално да предузећа имају губитке, али да не отпуштају раднике и не смањују им плате. Сад приватни власници неће ни по коју цену прихватити да послују са губитком због вишкова запослених. Међутим, радници то не желе да схвате и прихвате, а држава нема адекватне програме помоћи незапосленим радницима. Тиме се, бар делом, могу објаснити отпуштања и штрајкови у Србији. Велики је број штрајкова условљен тиме што радницима нису исплаћиване плате кад њихове фабрике нису радиле, а они су формално у радном односу. По том основу добили су судске спорове за неисплаћене зараде. Вероватно је један број штрајкова и политички инициран, односно иза њих стоје одређене политичке партије, али је то тешко доказиво, нарочито са становишта једног економског аналитичара. Овим навикама и праксом из прошлости може се објаснити већи део садашње ситуације, иако из тога никако не следи да нема и оправданих штрајкова.

Овако је др Зоран Попов, економски аналитичар, прокоментарисао за Економетар садашњу ситуацију са брзим повећавањем броја отпуштених радника и све више штрајкова, као и процене Синдиката да је због кризе без посла остало око 40.000 људи и да ће до краја године бити још 100.000 отпуштених.

Опширније у штампаном издању