Број незапослених се и даље повећава и ту од почетка кризе нема промене, а уз висок буџетски дефицит, очекивани пад тражње и високе камате на банкарске кредите, привреда ће имати веома мало могућности за озбиљније инвестиције у 2014. години
Најбитнији је очекивани ниво привредне активности, односно комплетан привредни раст у 2014. години јер све креће одатле и све зависи од оствареног нивоа привредне активности – задуживање, кретање спољног и јавног дуга, буџетски дефицит. Током 2013. године смо, статистички гледано, изашли из рецесије и стопа раста у прва три квартала била је 1,5 до два одсто, а међугодишњи привредни раст – у односу на 2012. годину – око 1,6-1,7 одсто. Међутим, паралелно са овим може се рећи да, што се тиче пословне климе, у разним анкетама привредника оптимизам није на задовољавајућем нивоу, а то је она друга страна медаље.
Овако тренутну ситуацију у привреди и очекивања за 2014. годину описује професор др Зоран Грубишић, са Београдске банкарске академије. У разговору за Економетар он истиче да се број незапослених и даље повећава и да ту од почетка периода кризе нема промене, али наводи и да ће уз висок буџетски дефицит и очекивани пад тражње, привреда имати веома мало могућности за озбиљније инвестиције у години која је пред нама.
– Укупан број незапослених који активно траже посао, према званичној рачуници, износи 800.000 људи, што је проценат од 27 до 28 одсто у односу на укупно радно активно становништво – што је формална дефиниција стопе незапослености. Реална стопа незапослености је нешто већа, јер имамо још 200.000 људи који уопште не раде активно на тражењу посла, него су нашли начине да кроз повремене послове зараде средства за живот. Заправо, они су у сивој економији.
Ту су и наши већ традиционални проблеми, као што је висок буџетски дефицит који ће у 2014. години бити нешто мањи – пројектован је на 6,5 одсто БДП-а, у односу на 7,1 одсто у 2013. Ипак, ту смо и даље међу лидерима у централној и југоисточној Европи. Имамо и номинални раст јавних расхода – камата, по основу дуга који нам доспева у 2014. години. Око 115 милијарди динара је предвиђено у буџету за ову ставку, што представља повећање од чак 25 одсто у односу на претходну годину. Смањили смо субвенције за губиташе, али врло мало – око три милијарде динара или четири одсто, као и дотације које иду Фонду за ПИО, такође неколико милијарди, и то појединачно остају највеће ставке у расходима. Предвиђају се мање инвестиционе активности јер су мање могућности у буџету и то је можда ограничење у очекивањима када причамо о привредном расту.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- ВЕСТИ ИЗ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ
- ПОЗИВ ЗА ПРИЈАВУ НА МБА ПРОГРАМЕ COTRUGLI BUSINESS SCHOOL Освојите једну од 12 стипендија
- НАЈБОЉА ТЕХНОЛОШКА ИНОВАЦИЈА 2013. „Смартинг“ за бољи рад мозга
- ПОМОЋ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ И ВЛАДЕ ШВАЈЦАРСКЕ ЗА ЈУГ И ЈУГОЗАПАД СРБИЈЕ За женско предузетништво око 62.000 евра
- СВЕЧАНО ОТВОРЕН ХОТЕЛ КРАУН ПЛАЗА БЕОГРАД Нови бисер Делте и Београда
- НИКОЛА ЛУКИЋ: ПЕЊАЊЕ УЗ ЛИТИЦУ (4) У стилу „пит бул теријера“
- ИСАК К. АДИЖЕС: АДИЖЕС О МЕНАЏМЕНТУ (11) Шта привреду чини успeшном
- ПРЕДСТАВЉАМО НАЈНОВИЈА ИЗДАЊА У ОБЛАСТИ ЕКОНОМИЈЕ Нови модел за оцењивање запослених
- Следећи број Економетра излази 4. марта 2014.
