Уколико подбаци привредни раст, од фискалне консолидације неће бити ништа. Проблем српске привреде је што је највећи порески приход везан за увоз, а његов раст би довео до даљег повећања страног дуга, који је и иначе велики
Владимир Глигоров
Осим усвајања буџета за ову годину и фискалне стратегије, тешко би се могло рећи да је било шта учињено да се преокрену рђава привредна кретања. Уосталом, овогодишња се стратегија привредног раста заснива на очекивањима да ће пољопривредни род бити бар просечан и да ће се реализовати планирани извоз аутомобила. Очекује се и значајан раст инвестиција (око осам посто реално) што се не остварује пожељним темпом. Тако се привредна политика готово искључиво ослања на субвенције, а то у земљи у којој падају и приватна и јавна потрошња, тешко да може да подстакне на улагања. Уз то, ни страна тражња није нарочито снажна. Но, потребно је сачекати са подацима о првом кварталу да би се видело шта се може очекивати у овој години. Подаци који су до сада објављени, не обећавају.
Овако је др Владимир Глигоров, из Бечког института за међународне економске студије, одговорио у интервјуу за Економетар на наше питање о економској политици коју је Влада Србије водила у протеклих пола године.
• Један од економских приоритета је финансијска консолидација и заустављање раста јавног дуга. Како се спроводи стратегија у овом домену?
– То зависи, бар једним делом, од привредних кретања, јер би евентуални привредни опоравак имао за последицу већи порески приход. То се, по свему судећи, за сада не догађа. Такође, повећани су такозвани фискални ризици, то јест имплицитне обавезе државе према приватним губицима и према социјално угроженима или људима којима је потребна помоћ. О растућим губицима државних банака и предузећа и да не говоримо. Како се одлажу и повећања цена, које су под административном контролом, услед повећаних социјалних притисака и због политичке нестабилности, фискалне обавезе се само повећавају. Уколико подбаци привредни раст, од фискалне консолидације неће бити ништа. А како ће дефицит свакако бити већи од планираног, јавни ће дуг у процентима учешћа у БДП-у наставити да се повећава.
Опширније у штампаном издању
