Slabosti globalne ekonomije leže u „hiper globalizaciji“, odnosno u ekstremnoj liberalizaciji i privatizaciji. Zemlje u razvoju su u tom procesu ostale bez ključnih industrijskih grana i potpuno skrajnute na tehnološku periferiju. Učešće visokotehnološkog izvoza u ukupnom izvozu dobara iz zemalja kao što su Srbija, BiH, Severna Makedonija, iznosi od dva do tri odsto, u Albaniji je jedva jedan odsto. Zato su one nesposobne da se zaštite i oslanjaju se isključivo na donacije, što za njih nije dobro

Ako se kriza brzo stavi pod kontrolu i vratimo se u normalno stanje u naredna dva meseca, što znači do kraja juna, onda ekonomija SAD ima prostora za oporavak do kraja 2020. godine, dok se oporavak Evropske unije i Japana može očekivati tek u prvom kvartalu 2021. Kina neće ni ući u recesiju ove godine, tako da će pomenute zemlje – „motori“ svetske privrede, u relativno kratkom periodu pokrenuti i ostale zemlje. Pitanje je, međutim, koliko brzo će evropska periferija, među kojima je i Srbija, moći da odgovori na pozitivne signale iz SAD i EU, jer je u zemljama u razvoju dinamika investiranja dosta sporija – smatra dr Uroš Delević, ekonomista, naučni istraživač sa međunarodnim iskustvom u oblasti finansija, makroekonomije i multinacionalnog poslovanja, koji u intervjuu za Magazin Biznis odgovara na danas najaktuelnije pitanje – Kakva će biti globalno posmatrano 2020. godina i kada se puni oporavak svetske ekonomije može očekivati?

Prema njegovim rečima, ova kriza je, što se ekonomije tiče, pokazala da je globalni lanac snabdevanja u startu bio poremećen zbog zatvaranja fabrika u Kini. A zatim su usledili ostali šokovi:

– Osetio se udar na agregatnu tražnju zbog potpune izolacije. Ta spirala negativnih eksternalija je pokrenuta i sve industrije će biti pogođene. Za ovu krizu je karakteristično da je nastupila neočekivano brzo, a da traje duže nego što se očekivalo. Prvobitna procena pada globalnih tokova stranih direktnih investicija bila je do 15 odsto, sada je do 40 odsto. Prvobitno smo očekivali pad globalnog BDP na 1,3 odsto, a sada se već nazire recesija.

• Da li je bilo ikakvih signala u globalnoj ekonomiji da je moguća ovakva kriza?

– Mislim da nisu potrebni signali, jer smo ovu ekonomsku krizu sami svesno kreirali da bismo sačuvali život i zdravlje ljudi, zbog preporuka epidemiologa.

• Koliko je pandemija pokazala slabosti globalne ekonomije i šta je najviše u tim slabostima došlo do izražaja?

– Slabosti globalne ekonomije leže u „hiper globalizaciji“, odnosno procesu ekstremne liberalizacije i privatizacije. Zemlje u razvoju su u tom procesu ostale bez ključnih industrijskih grana i potpuno skrajnute na tehnološku periferiju. Osetljivost privrede na spoljne rizike zavisi od kvaliteta investicija, stabilnog finansijskog sektora, zaštite radnih prava i učešća neformalne zaposlenosti u ukupnoj zaposlenosti. Učešće visokotehnološkog izvoza u ukupnom izvozu dobara iz zemalja kao što su Srbija, BiH, Severna Makedonija iznosi od dva do tri odsto, u Albaniji je jedva jedan odsto. Iz tog razloga one su nesposobne da se zaštite i oslanjaju se isključivo na donacije i samim tim njihov oporavak je upitan.

• Kakve su sve posledice i da li su sada vidljivije?

– Pored ostalih posledica, pokazalo se koliko je ranjiva srednja klasa i koliko je izražena društvena nejednakost. Velika Britanija, na primer, imala je rekordno nisku stopu nezaposlenosti od samo 3,2 odsto u januaru, ali rekordno visoku stopu onoga što se naziva „podzaposlenost“, jer neto zarade rastu jedva 1,5 odsto godišnje. To je situacija u kojoj veliki broj ljudi, oko dva miliona radnika, mora da radi više poslova da bi obezbedili egzistenciju. To su razni vozači Ubera, dostavljači Deliveroo-a i svi drugi na privremenim poslovima. Oni sada prvi stradaju, nemaju novca da plate rentu i ostaju na ulici. To je problem tzv. „gig ekonomije“ u kojoj se zaposlenost tretira kao ultimativni cilj, dok se prava zaposlenih srozavaju sve niže.

Opširnije u štampanom izdanju

---

U ovom broju još i …

• BIZNIS DODATAK: GLOBALNA PANDEMIJA I LOKALNE POSLEDICE – EKONOMSKA CENA VIRUSA COVID-19
• BIZNIS DIOPTRIJA: KAKO KO POSLUJE U DOBA KORONE
• ZAŠTO JE COVID 19 – DAR S NEBA ZA ZAPADNE VLADAJUĆE POLITIČКE I EКONOMSКE STRUКTURE: A kada prođe pandemija
• INOVACIJE NIS-A UNAPREĐUJU KORISNIČKI SERVIS I ČUVAJU ZDRAVLJE: Digitalni projekti za dobrobit potrošača
• MILOŠ VUKOVIĆ O DRAMATIČNOM PADU CENA NAFTE NA SVETSKOM TRŽIŠTU TOKOM MARTA I POČETKOM APRILA: Usred pandemije, borba za tržište nafte
• NEZAVIDNA POZICIJA NAFTNIH KOMPANIJA U 2020.: „Savršena“ oluja
• ŠTA GENERALI OSIGURANJE OMOGUĆAVA KLIJENTIMA U VANREDNIM OKOLNOSTIMA: Vlasnicima preduzeća i preduzetnicima – besplatno proširenje pokrića životnog osiguranja
• STIL RADA I ŽIVOTA KOJI NAM JE NAMETNULA BORBA SA KORONA VIRUSOM: Kako Zakon o radu reguliše rad od kuće
• NOVA ULOGA DODATAKA ZA PAMETNE TELEFONE: Aplikacije u borbi protiv korone
• TV SLIKE I PRILIKE: Planetarni košmar
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. juna 2020.