Rusija je na jednoj, SAD na drugoj strani, ali najveće tržište gasa je Evropa gde se potroši oko 500 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Od toga se 40 odsto gasa uvozi iz Rusije. To je problem za Ameriku i zato ona uvek postavlja pitanje ekonomske, političke i energetske zavisnosti i bezbednosti EU od Rusije. Zato se sada biju ove bitke, a za Srbiju bi bilo bolje da poveća eksploataciju gasa iz domaćih izvora

Dr Srećko Đukić

Vreme energije – više od diplomatije”, naziv je jedne od brojnih knjiga dr Srećka Đukića, ekonomiste i diplomate. Izvanredan poznavalac geopolitičkih i ekonomskih prilika u svetu, posebno u državama bivšeg SSSR-a gde je radio, dr Đukić smatra da je 21. vek izoštrio sukobe oko izvora energije. Dok je prošli, 20. vek bio “vek nafte”, ovaj sada je “vek gasa”. O tome da li se vodi rat za gas, ko za sada dobija u tom ratu i gde je pozicija Srbije u tim “bitkama”, u razgovoru za Magazin Biznis dr Đukić kaže:
– Sada je u toku rat za gas koji je mera energetske bezbednosti svake zemlje, posebno velikih, moćnih zemalja. Gas potiskuje naftu, jer je to i energent i perfektna sirovina, koja ne zagađuje okolinu. Njemu pripada 21. vek. Nije slučajno što se on nalazi u fokusu energetske, a i generalno, bezbednosti velikih zemalja, Kine, Rusije, EU itd. Velike se bitke biju da se obezbedi taj energent do kraja ovog veka.

• Ko su sve učesnici u tom ratu?
– Učesnici su glavni proizvođači, izvoznici i potrošači. Glavni proizvođači gasa u svetu su SAD, koje proizvode više od 850 milijardi kubnih metara gasa godišnje, ali su oni još veći potrošači: više od 900 milijardi kubnih metara gasa godišnje se potroši u SAD. Oni imaju veliku proizvodnju gasa i iz izvora, i iz škriljaca. Amerikanci imaju veću proizvodnju i potrošnju od Rusije, ali i deficit u bilansima. A najveće rezerve gasa u svetu su u Rusiji, Persiji i Iranu. Rusija, kao manja ekonomija od SAD, proizvodi oko 700 milijardi kubnih metara gasa, ali je daleko manji potrošač gasa, a najveći je izvoznik gasa. Rusija godišnje izvozi oko 400 milijardi kubnih metara gasa.

• I kakve su sada globalne pozicije?
– Dakle, Rusija je na jednoj, SAD na drugoj strani, ali najveće tržište gasa je evropsko tržište gde se potroši oko 500 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Od toga se 40 odsto gasa uvozi iz Rusije. To je problem za Ameriku i zato ona uvek postavlja pitanje ekonomske, političke i energetske zavisnosti i bezbednosti EU od Rusije. Zato se sada biju ove bitke.

• Da li taj rat ima pobednika i koliko će trajati?
– Trajaće sve dok je gas glavni energent u svetu. Evo, nedavno je ministar energetike SAD i guverner Teksasa bio u Rusiji (Teksas je, inače, najveći proizvođač energenata i gasa u SAD) i oni su razgovarali o nafti vrlo kooperativno i miroljubivo. Jer, nafta je sada u drugom planu, ona je baza za formiranje cene gasa, pa i jednima i drugima odgovara da cena gasa bude stabilna i veća. Dakle, oko nafte nema većih problema, ali oko gasa ima i to će biti sve dok je gas u fokusu i glavni energent. To će trajati do kraja ovog veka, odnosno sve dok se ne pojavi drugi energent, koji može u tako masovnoj količini da zameni gas ili najvećim delom i naftu.

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• METALAC DOMAĆIN PANELA INDUSTRIJA 4.0 – NOVA INDUSTRIJALIZACIJA SRBIJE: Inoviraj, automatizuj i digitalizuj – ili te nema
• SAP WEST BALKANS O REŠENJIMA ZA UPRAVLJANJE KOMPANIJAMA Veštačka inteligencija će regrutovati kandidate za posao
• ISKOSA GLEDANO: Žene i deca
• ARTUR TUREMKA, GENERALNI DIREKTOR ZA TRŽIŠTA BALKANA, MASTERCARD Beskontaktna tehnologija u Srbiji raste 154 odsto godišnje
• POSLOVNA SAZNANJA: Koliki može biti vaš subjektivni osećaj stresa
• ERIK RIS: ”STARTUP NAČIN” (5): Kako se i kada pravi zaokret u poslovanju
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. novembra 2018.