Srbiji treba stimulativno poresko zakonodavstvo i maksimalno liberalan sistem osnivanja firmi i vođenja biznisa, a tada će se razviti konkurencija opština u Srbiji u privlačenju kapitala, pravljenju logističkih centara i svođenju birokratije na najmanju meru

Ne sme da se dogodi ni ovoj vladi, ni bilo kojoj drugoj, da javni monopoli u Srbiji budu zamenjeni privatnim. Na primer, u Zakonu o zaštiti od konkurencije stoji da njegove odredbe važe za sve, izuzev za preduzeća od opšteg interesa za Republiku. A to su EPS, NIS, i tako dalje. Zamislite onda da se nakon privatizacije delova EPS-a ili NIS-a pojave privatni vlasnici. Kako će se tada na njih primeniti antimonopolski zakon?! Takvo zakonodavstvo koje zadržava monopole, može da zaustavi naš ekonomski i ukupni razvoj ko zna još koliko godina. A Srbija ne sme da bude monopolizovano tržište. Kao tranzitna zona, moramo da dobijemo da glavni naftovodi prođu kroz Srbiju. Potrebne su nam velike svetske kompanije. Zašto bi se NIS prodavao nekome ko je tu, iz okruženja, a ko je slabiji od njega?! To ne sme da se dozvoli jer je dugoročno bitno za ukupni razvoj Srbije.

Ovom oštrom opaskom dr Slobodan Milosavljević, predsednik Privredne komore Srbije, ističe samo neke od aktuelnih ekonomskih problema. U intervjuu za Magazin Biznis on najavljuje da PKS pokreće zahtev za selektivnom primenom odredbe o obaveznoj rezervi banaka, kako ne bi bili ugroženi vitalni segmenti privrede. Tako bi se, na primer, niža stopa obavezne bankarske rezerve izdvajala za proizvodnju koja je namenjena izvozu, koja ima izvozni ugovor kao garanciju, za razvoj nedovoljno razvijenih područja, kao i niže stope rezerve za investicije u delu Kosova pod kontrolom Srbije.

I pored kritičkog tona i ukazivanja na neuralgične tačke u ekonomskom i privrednom razvoju, dr Milosavljević ističe da ima razloga za zadovoljstvo onim što je u prošlih nekoliko godina postignuto reformama u Srbiji.

– Imamo razloga da budemo zadovoljni privrednim razvojem Srbije od oktobarskih promena 2000. godine do današnjih dana, budući da je prosečna stopa rasta društvenog proizvoda 5,6 odsto, a ove godine će rast iznositi oko sedam odsto. To je realno, s obzirom na nasleđe i na ambijent u Srbiji koji je stvoren za privlačenje stranih investicija. Struktura naše privrede se značajno menja i to u korist sektora usluga, sa smanjenjem učešća industrije, poljoprivrede i građevinarstva. Promene su vidljive i to je dobro, jer smo mi zemlja kojoj više priliči evromediteranski način privređivanja, kao što je to slučaj sa Grčkom, Španijom, Portugalijom ili Kiprom… Te zemlje su takođe podizale privredu posle velikih slomova. Zaboravlja se, na primer, da je Grčka sedamdesetih godina bila višestruko siromašnija od Srbije, da je Španija bila u veoma teškoj situaciji, da je Portugalija, kada je ušla u Evropsku uniju bila najsiromašnija članica. Sve te zemlje su, primarno zahvaljujući sektoru usluga, uspele da se oporave, da postanu razvijene privrede sa stabilnom ekonomskom situacijom i zato sam zadovoljan što se menja struktura u korist usluga.

Nacionalne banke

Koncept privatizacije banaka u Srbiji koji ide ka tome da Srbija potpuno ostane bez nacionalnih banaka, potpuno je pogrešan. Zemlja koju tek očekuju velike investicije u infrastrukturu mora da ima svoje nacionalne banke preko kojih će se pomoći domaćim kompanijama da dobiju poslove. Zato bi pod državnim uticajem trebalo zadržati jednu komercijalnu, jednu razvojnu i jednu agrarnu banku. Još nije kasno da se to spreči – kaže Milosavljević.

Mnoge preporuke ekonomskih eksperata su išle u tom pravcu, da se srpska privreda više orijentiše na promenu strukture u korist usluga…

– Da, jer to je i svetski trend. U prošlih pet godina lider svetskog biznisa je postala trgovinska kompanija “Volmart” koja je prošle godine imala 300 milijardi dolara prometa. Ostavili su iza sebe elektronsku i automobilsku industriju, telekomunikacije, odnosno sve one grane koje su decenijama bile lideri biznisa. Srbija ima bar tri uslova da postigne brži razvoj zahvaljujući uslugama. Prvi je geostrateški položaj koji još nije dovoljno stavljen u funkciju ekonomskog oporavka i razvoja Srbije. Na 600 kilometara toka Dunava Srbija može da uposli nekoliko stotina hiljada ljudi u raznim uslugama: transporta, špedicije, industrijskih zona, slobodnih carinskih zona, tehnoloških parkova i da napravi logističke centre koji će odavde pokrivati sve okolne zemlje. Tako se postaje nezaobilazna zona za biznis. Od januara 2007. godine i praktično će početi da funkcioniše slobodna zona u regionu jugoistočne Evrope, pa će upravo ta blizina tržišta dati nove mogućnosti za ekonomski razvoj.

Ali, mi ni do sada, u prošlih nekoliko godina, nismo baš iskoristili takve prednosti?

– Da bismo to postigli potrebno je stimulativno poresko zakonodavstvo i maksimalno liberalan sistem osnivanja firmi i vođenja biznisa. Ja očekujem da se razvije konkurencija opština u Srbiji u privlačenju kapitala, pravljenju logističkih centara i svođenju birokratije na najmanju meru. Tu vrstu konkurencije još nemamo. Ako to uspemo da postignemo, problem nezaposlenosti može brže da se reši i da napravimo brz i kvalitetan razvoj. Mi ne možemo da ostvarimo ekonomiju obima niti da planiramo neki epohalan razvoj u mašinskoj, automobilskoj ili nekoj drugoj industriji, niti smo konkurentni u tekstilu, koži, obući. U tim oblastima vodeću ulogu već imaju Kina, Turska, Pakistan, Indija, Bangladeš… Oni preuzimaju svetsko tržište. Sada već muku muči i čuvena italijanska modna industrija, a gde smo tek mi…

Ali, i pored dobrih potencijala za razvoj, mi u realnosti imamo neke stalne probleme koji su, izgleda, nerešivi. Na primer, inflacija?

– Još od aprila ove godine ćutim o inflaciji i nisam do ovog našeg razgovora dao o tome ni jednu izjavu za medije. Zašto? Zato što sam krajem prošle godine upozoravao da inflacija u ovoj godini neće biti jednocifrena kao što je vlada planirala. Profesionalno se godinama bavim makroekonomskim analizama i to ne kao predsednik PKS, već kao istraživač u Institutu za tržišna istraživanja i mogu da prepoznam tendencije. Tako su, na primer, već krajem prošle godine sve analize i procene ukazivale da nema šanse da u ovoj godini inflacija bude jednocifrena. A zbog toga su me neki ministri tada ocenili kao zluradog prognozera i prizivača inflacije. To, naravno, nije tačno. Zna se koja su tri uslova najvažnija za ekonomski prosperitet: politička stabilnost, pravna stabilnost i makroekonomska stabilnost. Na žalost, mi u sva ta tri segmenta nemamo stabilnost. Što se ekonomskog dela tiče, inflacija je veliki problem i ne sme da se toleriše njen rast.

Šta su, po Vama, osnovni uzroci naše inflacije?

– Dva su opasna izazova za inflaciju ove godine. Prvi je loš bilans poljoprivrede, što će se, na žalost, pokazati u novom rastu cena već ove jeseni. Druga opasnost je najavljivan investicioni plan od jedne milijarde evra. Svi mi želimo investicije, ali takav populistički pristup u predizborno vreme doprineće da ta sredstva ne dobiju namenu koja bi jedina mogla da bude prioritet, a to je upotreba tih sredstava za privlačenje novih investitora. A to znači ulaganje u infrastrukturu i smanjenje birokratije. Nedavno sam razgovarao sa proizvođačima mleka i mlečnih proizvoda. Nijedan od njih ne izvozi te proizvode na tržište EU, iako imamo i kvalitet i dobru cenu i već formirane brendove. Zašto? Pa, zato što vlada nije stvorila uslove da posebne laboratorije izdaju sertifikat kojim se može izvoziti u EU. Pa kad već ima takvih propusta, bojim se da i ova sredstva najavljena za investicije neće biti pravilno upotrebljena.

A zar izbegavanje restrukturisanja javnih preduzeća nije jedan od izvora inflacije u Srbiji?

– Da, poslovanje javnih preduzeća na dosadašnji način zaista predstavlja izvor inflacije. Pre svega, sada nije moguće dobiti tačnu kalkulaciju cena proizvoda javnih preduzeća. Na primer, ne zna se struktura cene jednog litra goriva jer tamo i dalje stoji stavka da se plaća i obnova rafinerije od NATO bombardovanja?! Zatim, nigde nema kalkulacije koliko košta litar domaće nafte a ona čini 15 do 20 odsto domaćih potreba. A ta nafta, razume se, ne zavisi od berzanske cene nafte na svetskom tržištu. Slična je priča i sa drugim javnim preduzećima. Zato će takva populistička politika, u kojoj se izbegava restrukturisanje javnih preduzeća i izvođenje čistih računa, skupo koštati Srbiju.

R. N.