Српски буџетски дефицит у наредне три године треба да буде смањен за 1,5 милијарди евра годишње, односно да буде спуштен на три одсто БДП-а. Чак и то је висок дефицит за земљу нашег нивоа развијености и кредитног рејтинга, али то је неки минимум који бисмо морали да урадимо како бисмо обезбедили одрживост јавних финансија и смањили ризик уласка у кризу јавног дуга
Јавне финансије Србије треба да се врате на одрживу путању и стога један сегмент реформи мора да се односи на фискалну консолидацију. Реч је о мерама које би требало да доведу до смањења буџетског дефицита у наредне три године за 1,5 милијарди евра годишње, односно са више од осам, на три одсто БДП-а. Паралелно са тим, неопходно је спровести и реформе којима ће се знатно унапредити ефикасност и квалитет услуга јавног сектора – здравства, образовања, администрације и сл. Осим тога, за привредни раст неопходно је драстично унапређење пословног окружења у релативно кратком року. Овако српске јавне финансије оцењује др Саша Ранђеловић, доцент на Економском факултету Универзитета у Београду. У разговору за Економетар, он подсећа да је буџетом за ову годину планиран фискални дефицит од 7,1 одсто БДП-а, који би био убедљиво највећи у Европи.
– На бази трендова из првих пет-шест месеци ове године, вероватно је да ће тај дефицит бити знатно већи од најављеног и процењује се на изнад 8,5 одсто БДП-а. Сразмерно томе ће порасти и јавни дуг. Процене су да ће, уколико се ништа значајно не буде променило у макроекономском окружењу и ако се не буду увеле неке додатне мере, јавни дуг на крају године износити око 72-73 одсто БДП-а. Јасан закључак је да је, услед високог буџетског дефицита и последично брзог раста јавног дуга, стање у нашим јавним финансијама неодрживо ни на средњи рок. Зато је неопходно применити одређене мере – каже др Ранђеловић.
Он истиче, такође, да су све земље централне и источне Европе у периоду првог таласа кризе повећале своје буџетске дефиците јер су увеле неке нове расходе, улагање у инфраструктуру и слично, да би подстакле привреду да изађе из рецесије. Али, након тога су приступиле снажним програмима фискалне консолидације како би дефицит вратиле на одржив ниво.
– За разлику од њих, у Србији дефицит од 2008. континуирано расте и услед тога је јавни дуг повећан са испод 30 одсто БДП-а, колико је износио 2008. године, на више од 70 одсто, колико ће бити крајем ове године – објашњава Ранђеловић.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- ОД 23. ДО 26. СЕПТЕМБРА НА БЕОГРАДСКОМ САЈМУ – 112 EXPO РЕГИОНАЛНИ САЈАМСКИ И КОНФЕРЕНЦИЈСКИ ДОГАЂАЈ Важна је превенција ванредних ситуација
- ВЕСТИ ИЗ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ
- ВАШ КОНСАЛТИНГ ЗА УСПЕШНИЈЕ ВОЂЕЊЕ БИЗНИСА Препознајте стилове понашања
- ЕРИК РИС: ЛИН СТАРТ-АП (4) Контактирајте купца директно
- Следећи број Економетра излази 7. октобра 2014.
