Komercijalna banka za sada ostaje na ranije utvrđenim kamatnim stopama za kredite koje plasira stanovništvu, jer većinu sredstava pribavlja na domaćem tržištu, boreći se sa žestokom konkurencijom brojnih stranih banaka
Pooštrene mere Narodne banke Srbije usmerene su, pre svega, na zaustavljanje nekontrolisane kreditne ekspanzije banaka iz kratkoročnih inostranih izvora. Pošto u našoj strukturi izvora ova sredstva imaju relativno nisko učešće, to su i efekti mera centralne banke srazmerno mnogo manji nego što je to slučaj kod “stranih” banaka. Zato nas i troškovni udar na banku, koja inače kreditnu politiku vodi na srednji i dugi rok na bazi istih takvih depozita, neće primorati da podižemo kamate, ističe Predrag Mihajlović, potpredsednik Komercijalne banke, u intervjuu za Magazin Biznis, komentarišući posledice najnovijeg paketa mera centralne banke o povećanju obavezne rezerve banaka.
– I ne samo to, nego nećemo ništa menjati ni kod uslova pod kojima te kredite odobravamo, ako je to nepovoljnije za naše klijente nego do sada. Promene koje su usledile samo su u njihovom interesu. Recimo, produžili smo rok otplate uzetih zajmova i zajmova koje odobravamo po osnovu refinansiranja sa 66 na 77 i čak 88 rata za automobile, ili neke druge povoljnosti. Nema govora ni o bilo kakvom retroaktivnom podizanju kamata na raniji ili preostali dug. Uostalom, u slučaju pomeranja kamata, raniji korisnici naših kredita ostali bi zaštićeni od dodatnih kamatnih udara, kaže Mihajlović, slažući se sa procenom da Komercijalna banka ima velike šanse da ozbiljno popravi svoj udeo na tržištu Srbije.
Gde je granica kada banka više neće moći da izbegne povećanje kamatnih stopa?– Mi smo zaista daleko od te granice. Budimo realni, nas je više pogađala odluka centralne banke od pre dve godine koja je predviđala obavezno rezervisanje depozita na deviznu štednju od 50 odsto. Ni tada se nismo bunili, jer smo poštovali odluke NBS, iako su u to vreme strane banke unosile sredstva iz inostranstva bez ikakvih rezervacija, a mi smo u startu bili duplo skuplji od ostalih banaka i to na bazi odluke naše centralne banke. Danas je taj odnos praktično izjednačen, pa se oni nalaze u poziciji u kojoj smo mi bili pre tri godine. Tek sada, one srpske banke koje nisu privatizovane mogu da stanu na pol poziciju, tj. „na crtu” sa stranim bankama. Do sada smo, ne našom krivicom, na samom startu bili nekoliko mesta iza njih. Sada, kad smo na izjednačenoj početnoj poziciji, nećemo je kvariti podizanjem kamatnih stopa.
Hoće li se restriktivna monetarna politika odraziti na preusmeravanje bankarskih sredstava sa stanovništva ka privredi?– U obimu kreditne aktivnosti, Komercijalna banka nema ograničenja, pošto smo još uvek daleko ispod maksimalno utvrđenog limita u visini dvostruke vrednosti osnovnog kapitala i naša kreditna politika se neće menjati. Nemamo ni dodatne posebne razloge za preusmeravanje plasmana izuzev onog koji smo planirali na dugi rok, a oni jesu na pravcu jačanja kreditne aktivnosti u sektoru stanovništva.
Da li mislite da će banke ovim merama biti naterane da obustave zaduživanje u inostranstvu i da će se okrenuti više stimulisanju domaće štednje ili povećanju svoje aktive?– Što se Komercijalne banke tiče, ona nastavlja sa borbom da na tržištu i dalje ostane lider u privlačenju novih štediša i tako jača depozitnu bazu, očekujući da iznos te štednje veoma brzo pređe pola milijarde evra. Ne sumnjam u to da će strane banke iznaći neko rešenje i iz sadašnje situacije, jer dobro znaju šta je konkurencija i da se na tržištu ne ostaje ako se ne ostvaruje profit. Koliko god da se poslovne banke bune, odgovoriće na mere NBS. Možda tako što će depozite od dve godine preimenovati na tri, ili će prodati deo svoje aktive centralama u inostranstvu i tako izbeći restriktivne mere. Takvi potezi će zavisiti od banke do banke, od njihovih poslovnih politika i ambicija koje imaju u Srbiji – ocenio je na kraju našeg razgovora Predrag Mihajlović.
T. Stanković
