Наредна Влада Србије би још на самом старту свог мандата морала да донесе средњорочни план усклађивања јавне потрошње са економским могућностима земље, односно фискалног прилагођавања на око четири одсто БДП-а у наредне четири године. Без тога нам прети криза дуга и онда би се деловало у хаотичним условима
Prof. dr Pavle Petrović
Фискална правила су као црвене лампице које се пале пре него што нас тржиште ошамари. Оне нас упозоравају да су неопходне озбиљне мере. У Србији су се те лампице упалиле и због буџетског дефицита и јавног дуга. Дефицит у републичкој каси, који је сада незнатно већи од дозвољеног, без додатног прилагођавања лако би у овој години могао да порасте и на преко пет одсто БДП-а. Још је израженији проблем јавног дуга, који је на крају прошле године достигао 46,4 одсто БДП-а, што је изнад законске границе од 45 одсто. Анализе Фискалног савета показују да ће на крају ове године јавни дуг бити највероватније око 51 одсто и да ће наставити да расте, па постоји опасност да се на крају 2015. повећа на забрињавајућих 60 одсто. Без озбиљних средњорочних мера, које би се морале донети на старту нове Владе, прети дужничка криза и онда би се деловало у хаотичним условима. Уз оваква упозорења др Павле Петровић, председник Фискалног савета, каже у интервјуу за Економетар, да не би правио паралеле са ситуацијом у Гркој, која има много веће проблеме од Србије, већ са оним што се дешава у Румунији, која је не само смањила плате у јавном сектору за 20-25 одсто већ и отпустила велики број радника, или рецимо у Мађарској. Порука се сама по себи намеће: ако будућа Влада Србије, убрзо по конституисању, донесе конкретне средњорочне мере, може се не само спречити да дуг експлодира, већ и да се оствари смањење јавних расхода са 44 на 40 одсто у наредне четири године.
• Да пођемо од буџета, ту се створио геп од 35 милијарди динара или око један одсто БДП-а. Шта је највише утицало на то?
– Генерално гледано, нешто већи дефицит од планираног настао је због мањег прилива јавних прихода а не услед повећања јавних расхода. Притом су највише подбацили приходи од акциза и тзв. непорески приходи попут наплате заосталих потраживања државе од предузећа у стечају, као и они од дивиденди јавних предузећа. Сасвим је извесно да ће се тај неповољан тренд наставити и у овој години. Због тога што ће БДП, уместо да прокњижи раст од 1,5 одсто, по свој прилици бити око нуле, неопходна су додатна прилагођавања.
Опширније у штампаном издању
