Потрошили смо много времена, много новца и много идеја – приватизација, корпоратизација јавних предузећа, приватно-јавна партнерства, стратешка партнерства са великим компанијама, стране директне инвестиције… Репертоар смо видели скоро у целости, а и даље не видимо најнепосредније позитивне ефекте

Што је краћи хоризонт реструктурисања, већа је цена која мора да се плати, а пошто се то најчешће повезује са ценом коју морају да плате запослени, онда је она посебно тешко прихватљива. Зато се чини да отпори пре свега настају као отпори последицама у домену запослености, нивоу плата и уопште социјалној сигурности. Ако се има у виду да 55 одсто српске привреде чини јавни сектор, онда је реструктурисање, заправо, тема број један.

Овако др Ондреј Јашко, професор на Факултету организационих наука у Београду, коментарише веома актуелну тему реструктурисања јавних предузећа и реформе јавног сектора у Србији. У разговору за Економетар он каже да реструктурисање има своју цену и да тражи одређени дугорочнији, стратешки приступ, јер оно није замена за кризни менаџмент. Пошто је прошло већ доста времена, та стратешка оријентација је практично изгубљена и овај процес је код нас постао хитан.

– Реструктурисање јавног сектора је обично фаза у процесу транзиције неке земље, али је код нас прерасло у континуитет, тако да сада имамо најаве новог модела или приступа. Притом, ту нема ничег посебно новог, осим што је испољен, за сада, виши ниво политичке подршке и решености да се процес заврши. Оно што је сада посебно интересантно јесте да је реструктурисање коинцидирало са светском економском кризом, која је постала део и наше реалности, тако да услови за његово спровођење, што се тиче Србије, никада нису били тежи. Посебно када знамо да је држава још увек у позицији да субвенционише јавна предузећа, а плаћа и јавне услуге – образовање, полицију, војску, здравство. На тај начин је реструктурисање јавних предузећа повезано са стањем државног буџета који је у изузетно великом проблему због потребе да се плаћају дугови из претходног периода, при чему то задуживање није дало резултате у новој привредној структури која би генерисала раст прихода – објашњава др Јашко.

Опширније у штампаном издању