Држава је превише ресурса ставила под своју контролу тако што је усисала део профита привреде и претворила га у потрошњу, а привреду је оставила без могућности да улаже
Независно од тога колико ће и како Србију погодити нови талас светске кризе, морају почети да се решавају наши дугогодишњи унутрашњи проблеми, а то су пре свега велика јавна потрошња и пословно окружење које је знатно испод нивоа који имају земље којима тежимо. И један и други проблем су годинама на сцени, али се не решавају. Зато нам се и догађа да је држава превише ресурса ставила под своју контролу тако што је усисала део профита привреде и претворила га у потрошњу, а привреду је оставила без могућности да улаже – каже у интервјуу за Економетар др Небојша Савић, професор на Факултету за економију, финансије и администрацију.
Он наглашава да због тога постоји опасност да у земљу уђе мање страних инвестиција него што је потребно, а њихово привлачење је кључно за Србију. Време је такво да данас и позиција и опозиција морају одговорно да се понашају и јасно кажу да даљег задуживања државе не сме бити и да не обећавају повећање плата у јавном сектору после избора – истиче др Савић.
• Али, ако ипак пођемо од кризе у еврозони, како процењујете размере њеног утицаја на извоз из Србије а тиме и на привредну активност?
– Нема дилеме да ће извоз из Србије бити битно отежан самим тим што су кризом погођене привреде Европске уније, које су наши најзначајнији трговински партнери. Биће смањене набавке на тим тржиштима, што ће се одразити на домаћи извоз. То не мора да буде драстичан проблем, али може да буде озбиљан проблем. Да ли ће се наша предузећа прилагодити променама, да ли ће неко можда, упркос кризи, понудити неку нову робу и повећати свој извоз, то у овом тренутку не можемо да знамо. Али, генерално можемо да закључимо да ће се теже извозити и да је тешко претпоставити да се брзо могу пронаћи алтернативна тржишта. Успостављање нових тржишта је врло тешко у кризним временима, али је свакако добродошло. И, наравно ту постоји и трећи сегмент – да ли Србија има извозне потенцијале који би могли да се активирају.
Опширније у штампаном издању