Раст БДП-а од 2-2,5 одсто је остварив, али је још увек мањи од потреба земље, па и од раста камата на стране кредите, тако да ће у 2013. оптерећење сервисирања иностраног дуга, у односу на друштвени производ, и даље расти
Ова година биће боља од претходне, са становишта макроекономских података, јер ћемо имати умерен привредни раст и мању инфлацију. Међутим, људи неће бити задовољни са тим, јер ћемо се фактички вратити на стање које смо имали 2011. године. А та година је још увек била слабија него што је била 2008., када је избила глобална рецесија. Мислим да ће највећи изазов бити везан за државу. Оно што се види односи се на финансирање буџетског дефицита. Дилема је да ли је покривање буџетског дефицита одрживо и да ли ће се овај проблем смањити у будућности или ће се можда повећати. Оно што се не види односи се на улогу државе у привреди. Да ли ћемо се и даље ослањати на свемоћ државе или ћемо препустити тржишту да решава структурне проблеме. Како сада ствари стоје, тензије око Косова ће се смањити, што ће позитивно утицати на поправљање рејтинга земље и њену интеграцију са ЕУ.
Овако је др Мирољуб Лабус, професор економије на Правном факултету у Београду, одговорио на питање Економетра како види економску 2013. и који ће је проблеми и посебно обележити.
• Кад се данас говори о тешкоћама са којима се суочава домаћа економија обично се каже да су то углавном наслеђени проблеми. Ако се посматра период после 2000., шта су највећи пропусти?
– Највише смо погрешили у оцени куда се креће светска привреда и какво је наше место у њој. Нисмо били свесни тектонских поремећаја који су настали у светској привреди док смо били у изолацији. Потценили смо, такође, трошкове грађанског рата. Испоставило се да су многи од њих потпуно ненадокнадиви. Живели смо у илузији да свет осећа грижу савести и да ће нам несебично помоћи да се опоравимо. То се, наравно, није десило јер смо наставили наше размирице са светом. У таквим околностима реформе су коштале много више него што смо предвиђали и били спремни да поднесемо. Реформе су биле и неискрене, јер су третиране као средство за трампу са ЕУ у циљу добијања више пара. Уз све то, наш народ још није начисто да ли жели капитализам – што је други израз за тржишну привреду и транзицију ка њој – или га не жели. Чини се да би се нама највише свидео државни капитализам који је мање-више исто неефикасан као и социјализам. Од 2000. године до данас промениле су се све могуће владе, а ствари се не поправљају. Значи, постоје дубљи разлози за то. Ја сам само неке споменуо.
Опширније у штампаном издању
