Sada svi pominju taj “srpski nalaz”: jedni kažu – štedi i investiraj, a drugi kažu – troši odmah i zadužuj se. I pobedila je, koliko vidim, ova varijanta da se ne štedi već da se troši
Dr Miodrag Zec
U poznatoj emisiji Radija B92 “Peščanik”, koja je emitovana 2. aprila, gost autorke Svetlane Lukić bio je dr Miodrag Zec, profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu beogradskog Univerziteta. Dr Zec je govorio o gotovo svim aktuelnim ekonomskim temama i trendovima, iznoseći svoje kritičke stavove i razmišljanja. Pretpostavljamo da će ovaj svojevrstan kritički osvrt dr Zeca biti zanimljiv i čitaocima Magazina Biznis, pa uz izvesna skraćenja i redakcijsku opremu teksta, prenosimo transkript ovog razgovora.
O strategijama
Pominju se dve potpuno kontradiktorne ideje. Jedna je ta tzv. potrošačka strategija, ali je sada rečeno da ta strategija nije dobra i da treba preći na investicionu, razvojnu strategiju. Sad se postavlja jedno važno pitanje – je l’ se ta strategija desila sama od sebe? Mi 2000. imamo manje-više sličnu kombinaciju vlasti i personalnu i koncepcijsku, a sad se odjednom svi čude, krste i iščuđavaju ko je to sad doneo potrošačku strategiju, a ne razvojnu. Za jedno društvo i za profit tog društva je važno da odredi smer. Šta znači potrošačka strategija? Ona znači da mi, kombinacijom dugog i kratkog, uvek preferiramo kratak rok. Otkad je sveta i veka ljudi žele da troše odmah i sad. Biblija kaže: „Mili Bože, hleb naš nasušni daj nam danas“. U kombinaciji dugog i kratkog roka običan čovek uvek preferira kratak rok. E sada, jedna od ideja te ubrzane strategije razvoja jeste da ćemo žrtvujući se danas ostvariti neke ciljeve, ne prekosutra već – sutra. Mi to možemo ostvariti na dva načina, jedan je silom – tako što država i društvo i politika vrši raspodelu tekućeg dohotka tako da danas manje trošimo da bismo investirali za sutra. Država uvek može da postavi takav cilj i da nas natera da taj cilj sledimo kao opšti, voleli mi to ili ne. Druga strategija koju možemo izabrati jeste da država napravi neke uslove da nas pojedinačno stimuliše da štedimo – danas da investiramo da bismo dobili sutra. To je ona demokratska razvojna strategija koja je ugrađena u neke razvijene sisteme. Uspešne zemlje na zapadu posluju na tom principu – ja ću stvoriti opšte uslove, indirektne i direktne, koji će dovesti do tog cilja. E, sad, mudrost je napraviti to tako da to stvarno i bude. Da li naša država pravi takav ambijent? Ključna stvar u tom ambijentu je da li ja kao pojedinac štedeći danas štitim to što sam uštedeo i višestruko to sutra sebi vraćam?
Opširnije u štampanom izdanju
