Управљање и приватизација јавних предузећа претворени су у извор системске корупције, уместо да буду значајна полуга развоја домаће привреде
др Милорад Филиповић
Биће ово година стагнације и преживљавања и то под дебелим утицајем политике и свега оног што носи са собом изборна година. Зато и очекујем да ће БДП бити између минус 0,5 и плус 0,5, што значи још једну изгубљену годину са становишта привредног раста. И баш зато што нову Владу очекују озбиљне реформе, врло је важно како ће се она формирати. Пожељно би било, али је то мало вероватно, да јуна или јула добијемо Владу која ће моћи да обезбеди национални развојни консензус кроз један или два политичка интереса. То значи да би је формирале једна или две странке које би поделиле ресоре и могле да раде ефикасно. У том случају сам оптимиста. Ако добијемо Владу са 10 или рецимо 12 помешаних партијских интереса, где свако са своја два, три или чак са само једним посланичким гласом може, условно речено, да уцењује, онда сам песимиста. Све реформе ће и даље ићи килаво, проблеми ће се усложњавати и можемо доћи у ситуацију сличну оној у Шпанији, а можда и у Грчкој, оцењује у интервјуу за Економетар др Милорад Филиповић, професор на београдском Економском факултету.
• Кад је реч о текућим кретањима доста се очекује од реализације пројекта са Фијатом?
– Нема дилеме да се ради о врло значајном пројекту. Да се раније кренуло са његовом реализацијом сада бисмо били у знатно бољој ситуацији. Ако би се планови о производњи 200 хиљада аутомобила, о извозу 160 хиљада, о „нападу“ на америчко тржиште, за које знамо колико је пробирљиво, остварили макар са 60-70 одсто, то би значајно помогло да се преброди криза. Или, ако би се железара Смедерево опет довела на ниво производње и извоза, какав је имала донедавно, другачије би изгледао извозни биланс земље. Јер, зна се да та производња чини скоро 15 одсто српског извоза и, колико сам упознат, са неких 10-12 одсто утиче на БДП. Али, с друге стране то показује и сву мањкавост привреде Србије, која превише зависи од неколико великих фирми. То је део оне већ добро знане приче о великој увозној и извозној зависности домаће привреде, која је мала економија са малим бројем домаћих потрошача. Отуд Србија мора много више да уради на повећању извозности домаће привреде и на смањењу њене увозне зависности.
Опширније у штампаном издању
