У оквиру свеобухватне пореске реформе треба смањити намете на зараде, што би се компензовало повећањем ПДВ-а, чије су стопе међу најнижим у Европи. Овај тип реформи, којима се смањују порези на рад и повећава опорезивање потрошње, често се назива фискалном девалвацијом, јер побољшава међународну конкурентност привреде

др Милојко Арсић

Свеобухватна пореска реформа представља један од важнијих послова нове Владе и било би добро да се она спроведе на самом почетку њеног мандата. Она би требало да буде саставни део ширих реформи јавног сектора у оквиру којих би се смањило учешће јавне потрошње у БДП за 3-4 процентна поена, унапредила ефикасност државног сектора, сузбила корупција. Искуства других земаља показују да се успешне реформе спроводе или на почетку мандата Владе или у тренутку кризе. Чини се да су у Србији оба услова испуњена – оцењује у интервјуу за Економетар др Милојко Арсић, професор на београдском Економском факултету.

• Шта би морали да буду основни циљеви пореске реформе?

– То су, пре свега, побољшање привредног амбијента и унапређење правичности пореског система. Осим тога, реформа пореског система треба да допринесе одрживости јавних финансија у Србији, односно смањењу структурног фискалног дефицита, и на тај начин отклони опасност од појаве дужничке кризе.

Уколико је порески систем подстицајнији за запошљавање и инвестиције, а тиме и за раст привреде, то неспорно води побољшању привредног амбијента. То би се могло постићи смањењем фискалног оптерећења рада, укидањем неких и смањивањем других квазифискалних дажбина и поједностављењем пореских процедура. На другој страни, повећали би се порези на потрошњу и имовину, како пореска реформа не би додатно повећала фискални дефицит и убрзала раст јавног дуга. Овај тип реформи којима се смањују порези на рад и повећавају порези на потрошњу често се назива фискална девалвација јер побољшава међународну конкурентност привреде.

Опширније у штампаном издању