Фискална кретања у првим месецима 2013. не могу се оценити као повољна јер ће дефицит бити већи од званично планираног. Да би се фискални дефицит смањио треба спровести реформе целог јавног сектора, али још нема наговештаја да се оне припремају
Опасност од дужничке кризе није отклоњена него је само привремено одложена. Да би се та опасност превазишла неопходно је да се фискални дефицит у 2014. години смањи на око два одсто БДП-а, а да притом дође до опоравка привреде и раста друштвеног производа бар за три одсто. У овој години заустављање раста јавног дуга није било могуће јер ће дефицит у најбољем случају износити четири одсто БДП-а, а раст друштвеног производа 1,5-2 одсто. Пошто не треба повећавати укупно пореско оптерећење, смањење фискалног дефицита могуће је само преко уштеда у јавној потрошњи. За то су потребне реформе целог јавног сектора – отклањање несразмере између прихода и расхода Републике и локалних заједница, сређивање пензионог система, смањење субвенција привреди, али и вишка запослених у јавном сектору. Такве реформе пуном снагом треба да се примене у наредној години, али за сада нема наговештаја да се оне припремају – оцењује др Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, у интервјуу за Економетар.
• Шта омета реформу јавног сектора?
– Слично као и код пореске, и реформу јавног сектора озбиљно омета политичка нестабилност која се испољава кроз стално актуелну могућност одржавања превремених избора. Политичка нестабилност скраћује временски хоризонт који политичари имају у виду кад доносе одлуке. Они се опредељују за примену популарних мера, које дају позитивне краткорочне резултате, чак и кад су дугорочни ефекти таквих мера негативни. У складу са тим Влада одлаже суштинске реформе које по правилу захтевају одрицање и штедњу у кратком року да би се дугорочно оствариле веће користи. Због кратког хоризонта Влада одустаје и од оних мера које не захтевају одрицања ако њихова реализација траје 3-4 године. Зато се може закључити да се нека од најважнијих ограничења налазе у политичком систему који доводи до формирања нестабилних влада које се састоје од великог броја коалиционих партнера.
Опширније у штампаном издању
