Предложили смо пожељне промене са основном идејом да се смањи фискално оптерећење рада, које је у Србији међу највишим у Европи, и повећа стопа ПДВ-а за коју се зна да је међу најнижим на нашем континенту. То је наишло на противљење оних који су за половична решења и који уместо стручних аргумената користе своју политичку моћ

Иако је пореска реформа важна за нови модел привредног раста, јер је њена основна идеја да се смање намети на плате и повећају порези на потрошњу, она ипак није ургентна. То је срећна околност у садашњим условима кад се на свако спомињање могућег повећања ПДВ-а потеже сијасет популистичких примедби и кад нема довољно спремности за промену услова привређивања и понашања учесника у привреди. Зато је важније да се ова реформа добро припреми и о њој постигне сагласност у самој Влади, које сада нема, него да се она примењује у 2011. или 2013. години. Ипак, реформа пореза на имовину или нека ограничења локалних такса, могла би се спровести већ у наредној години. У међувремену би се могле реализовати и многе друге реформе које су предвиђене у новој стратегији раста – истиче у интервјуу за Економетар др Милојко Арсић, професор на београдском Економском факултету и члан Економског савета премијера Мирка Цветковића.

• Познато је да сте у тиму који је радио на припреми пореске реформе. Како сте дошли до кључних полазишта?

– Кључни разлог за смањење фискалног оптерећења рада и повећање пореза на потрошњу је промена неких од најважнијих релативних цена у привреди. Тиме би се деловало на три крупна проблема са којима се суочава привреда Србије, а то су висока незапосленост, ниске инвестиције и висок спољнотрговински дефицит. Смањење доприноса на плате смањује цену рада, чиме се повећава тражња за радом, а тиме и запосленост, што је у дугом року један од кључних фактора раста привреде. Утицај смањења фискалног оптерећења рада био би нарочито позитиван ако држава, као највећи послодавац у Србији, не би повећала нето плате у јавном сектору у периоду реализације ове реформе. Решења која су садржана у нацрту закона о фискалној одговорности требало би да спрече да се смањење дажбина искористи за раст нето плата. Предложена решења доприносе и повећању међународне конкурентности привреде јер су трошкови рада садржани у ценама извезених производа, док се порези на потрошњу примењују на увоз, а нису садржани у ценама извезених производа.

Опширније у штампаном издању