Danas nije retkost da lekari vrlo lako i rado prihvataju rukovodeće pozicije ne misleći na odgovornost koju ta pozicija nosi, brzo se identifikuju sa funkcijom – često postaju arogantni, nedostupni, razgovaraju “sa visine” i potenciraju svoju moć. Onog trenutka kada se otuđi od osoblja, menadžer ne može da postigne uspeh
Dr Milena Jauković
Najbeograđanka, jedna od 100 najuticajnijih žena u Srbiji, a pre svega jedna od 100 najlekara – samo su neka od priznanja koja su dodeljena doktorki Mileni Jauković. Urgentni centar je obnovila od „poda do plafona“ isključivo kroz donacije, vođena geslom da „svaki bolestan čovek ima pravo na dostojanstveno lečenje“. Tokom karijere je bila na različitim menadžerskim funkcijama, savetovala je direktore medicinskih ustanova, a svojevremeno je bila i savetnik ministra zdravlja. Danas rukovodi Kancelarijom za donacije Kliničkog centra Srbije i zbog bogate i uspešne karijere nismo propustili šansu da sa njom razgovaramo o tome kako se danas upravlja zdravstvenim ustanovama i može li pojedinac biti uspešan ako je sistem loš.
– Niko menadžeru ne može da zabrani da unapredi ustanovu kojom upravlja i u postojećim okolnostima to ni zakon ne ograničava. Zakon i podstiče da svaka zdravstvena ustanova pruža kvalitetnu uslugu, pomaže i leči ljude, ali pokazuje i moralne, etičke i kulturne vrednosti. Bila bih očajna kada bi to postala samo fraza – kaže na početku razgovora za Magazin Biznis doktorka Jauković.
• Kako se danas upravlja srpskim zdravstvenim ustanovama?
– U Srbiji je mnogo zdravstvenih ustanova i teško je dati opštu ocenu. Ipak, problem jeste što je institucija konkursa vrlo retka i sporadična, a rukovodioci se uglavnom postavljaju. Dugo sam lekar, radila sam u različitim sistemima – ranije je konkurs bio neprikosnovena institucija, a Vlada se uopšte nije mešala u imenovanja. Osim toga, svaki kandidat je morao da predloži petogodišnji plan rada. Urušavanje sistema je počelo početkom devedesetih godina kada je Vlada prvi put imenovala direktora jedne ustanove koja se tada nalazila u problemima. Naravno da je i u periodu pre toga postojala društveno-politička podobnost, ali je uvek postojao i konkurs. Tadašnji direktori su mnogo ozbiljnije shvatali svoj posao pošto su posledice lošeg rukovođenja velike i vidljive, a i kontrola je bila češća. Danas nije retkost da ljudi, pa i lekari, vrlo lako i rado prihvataju rukovodeće pozicije ne misleći na odgovornost koju ta pozicija nosi, brzo se identifikuju sa funkcijom – često postaju arogantni, nedostupni, razgovaraju “sa visine” i potenciraju svoju moć. Onog trenutka kada se otuđi od osoblja, menadžer ne može da postigne uspeh. Rešavanje problema se često odlaže i to na kraju uvek uzrokuje još veće nedaće, a onaj ko je na čelu ustanove gubi autoritet.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- PETAR POPOVIĆ: Poslovna rešenja za mala preduzeća i preduzetnike na jednom mestu
- O ZELENIM POLITIKAMA Biciklom – celim tokom Dunava
- REVIZIJA I RAČUNOVODSTVO Turističke agencije – PDV tretman
- POSLOVNA SAZNANJA: Manje hejt – više komunikejt
- VEŠTINA KOMUNIKACIJE: Kako oduševiti kupca u prodavnici odeće
- PREDRAG AMIDŽIĆ: Pojačana kontrola u cilju zaštite potrošača
- Srbija pionir u CSR indeksiranju
- FELJTON: PITER DRAKER – Principi inovacije džudo”
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. februara 2017.
