I pre 12 godina, nakon vrhunca svetske ekonomske krize, u periodu od januara 2009. do januara 2011. godine indeks cena energenata porastao je oko 120 odsto, indeks cena neenergetskih primarnih proizvoda za 75 odsto, a cene metala i minerala su skočile oko 2,5 puta. Sa druge strane, od januara 2020. do danas, cene energenata su porasle za 63 odsto, neenergetskih proizvoda za 37 odsto, a metala i minerala za oko 60 odsto. Dakle, postoji značajan rast cena, ali je on i dalje manji nego pre 10 godina, a tada je faza rasta cena trajala oko dve godine

Ne bih rekao da se crvene lampice pale kada pričamo o trenutnom stanju globalne ekonomije, možda bi žuta boja bila prikladnija. Ovim rečima Milan Nedeljković, dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju – FEFA i izabrani spoljni saradnik, CESIfo institut u Minhenu, počinje razgovor za Magazin Biznis.

„Da, postoje značajni rizici za dalji rast globalne ekonomije, ali postojanje rizika je nešto na šta smo navikli. Zadatak donosilaca odluka, kako na makroekonomskom nivou, tako i na nivou pojedinačnih preduzeća, banaka ili drugih institucija, jeste da efikasno upravljaju rizicima, odnosno da ostvaruju svoje ciljeve uz kontrolu rizika“, dodaje. U slučaju globalne ekonomije, poslednje projekcije MMF-a iz jesenjeg izdanja WEO (World economic outlook-a) govore da u ovoj godini možemo očekivati rast svetske ekonomije od približno 5,9 odsto, a u narednoj do pet odsto (4,9 odsto), što je realistična procena, naglašava Nedeljković:

– Kao i ranije, mislim da sama cifra, stopa privrednog rasta, nema preterano veliki značaj. Ono što je bitnije da izvučemo kao zaključak jeste da je povoljnija pozicija u pogledu privrednog rasta razvijenih zemalja, jer su one značajnije više odmakle u procesu normalizacije ekonomija i smanjenja zdravstvenih rizika. Dok zemlje u razvoju, poput nas, mogu očekivati pojavu određenih “vetrova” koji mogu da poremete naš brži razvoj.

• Da li je ovaj rast cena sirovina i energenata trajan ili samo privremen?

– Rast cena sirovina i energenata ima svoju privremenu i strukturalnu (trajniju) komponentu. Rast cena sirovina je sada ekonomska vest dana ili meseca, međutim, treba znati da ovo nije prvi put da vidimo takav rast cena primarnih proizvoda u periodu koji se naslanja na veliku ekonomsku krizu. Na primer, ako odemo samo 12 godina unazad, možemo videti da je u periodu nakon vrhunca svetske ekonomske krize, od januara 2009. do januara 2011. godine, indeks cena energenata porastao oko 120 odsto, indeks cena neenergetskih primarnih proizvoda za 75 odsto, a cene metala i minerala su skočile oko 2,5 puta. Sa druge strane, od januara 2020. do danas, cene energenata su porasle za 63 odsto, neenergetskih proizvoda za 37 odsto, a metala i minerala za oko 60 odsto. Dakle, vidimo značajan rast cena, ali je on i dalje manji nego pre 10 godina, a tada je faza rasta cena trajala oko dve godine.

Opširnije u štampanom izdanju

---

U ovom broju još i …

• SAŠA MARKOVIĆ, DIREKTOR PRODAJE COCA-COLA HBC SRBIJA: Pomeramo granice i u izazovnim vremenima
• TELEKOM SRBIJA ČUVA NAJVAŽNIJU OD SVIH MREŽA – MREŽU ŽIVOTA: Nijedna vrsta ne umire sama
• DO KRAJA SLEDEĆEG APRILA PRODUŽEN ROK ZA NOVI MODEL FISKALIZACIJE: Prelazni period startuje 1. novembra
• JESENJI VIVALDI FORUM MOKROGORSKE ŠKOLE MENADŽMENTA: A kad se čovek vrati, pitamo zašto se vratio…
• SVE JE U LJUDIMA – IZAZOVI SAVREMENOG HR-A: Dušeci, restoran i sladoled
• STRUČNA PRAKSA U KOMPANIJI ASEE: Prilika za mlade stručnjake da ostanu i rade u Srbiji
• GERALD GRÜLL, DIREKTOR MALOPRODAJE U IMMOFINANZ-U: Ritejl parkovi – nove „zvezde” maloprodajnog sektora
• SARADNJA PRIVREDE I PKS KROZ MODEL DUALNOG OBRAZOVANJA: Mladi brže do posla, kompanije do kadrova
• KOLIKI JE ZNAČAJ NAJVEĆE NAFTNE KOMPANIJE ZA PRIVREDU ZEMLJE: U srpski budžet NIS godišnje uplati više od 1,1 milijarde evra za poreze
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. novembra 2021.