Ako Srbija ne obezbedi dugoročnu stopu rasta BDP-a od najmanje pet odsto, ako ne prepolovi sivu ekonomiju, ako ne poveća e kasnost inspekcijskih službi, ako značajno ne smanji broj zaposlenih i troškove javne administracije i javnih preduzeća, ako ubrzo ne sanira i osposobi za tržišno poslovanje tradicionalne srpske gubitaše, visok skalni de cit će ponovo biti naša realnost

Pošto ova vlast ima apsolutni kontinuitet, pravilo od prvih sto dana Vlade za nju ne bi trebalo da postoji. Manje-više biće sličan kadrovski sastav, a predsednik Vlade je isti, što je najvažnije za njeno e kasno funkcionisanje. U tom smislu nema nekih novih ciljeva, odnosno buduća Vlada mora biti samo e kasnija u ostvarivanju do sada opredeljenih ciljeva. Problem je samo u izboru prioriteta. Pravilo je da što je zemlja manja i nerazvijenija, izbor prioriteta mora biti rigorozniji. Što se mene tiče, potpuno sam ubeđen da bez novih investicija i masovne izvozno orijentisane industrijalizacije, uz korišćenje savremenih tehnologija i oslanjanje na prirodne potencijale, Srbija nema šanse da u dogledno vreme uhvati ozbiljniji priključak sa srednje razvijenim zemljama EU.

Ovako je dr Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, odgovorio na pitanje Magazina Biznis o tome šta bi trebalo da budu prioriteti nove Vlade na ekonomskom planu i koje poteze bi trebalo povući u prvih sto dana Vlade. Uz poruku srpskom premijeru da u kratkom roku mora još ozbiljnije da radi na smanjivanju skalnog de cita i zaustavljanju rasta javnog duga, prof. dr Savić ističe da se smanjenje rashoda budžeta može ostvariti kroz racionalizaciju javne uprave, smanjenjem troškova, otpuštanjem viška zaposlenih i ozbiljnijim podizanjem e kasnosti svih javnih službi.

– Sa druge strane, prihod budžeta se može povećati i kroz e kasniji i odgovorniji rad inspekcijskih službi i smanjivanje rada u sivoj ekonomiji. Rad inspekcijskih službi mora biti pod posebnom kontrolom Vlade, jer oni ne rade svoj posao kako treba. Umesto e kasnog rada za državu i građane, neki od njih su nosioci korupcije, jer neretko lični interes stavljaju ispred interesa građana. U dugom roku neophodno je doneti i e kasno sprovoditi strategiju masovne izvozno orijentisane industrijalizacije, temeljenu na savremenim tehnologijama i prirodnim potencijalima Srbije – kaže prof. dr Ljubodrag Savić i ističe:

– Mandat od četiri godine nije bogzna koliko dugačak, ali daje mogućnost da se mnogo toga uradi na uspostavljanju novog sistema vrednosti, u kome osnovni postulat treba da bude da se dugoročno najviše isplati biti pošten. Da bi se to postiglo, Vlada pre svega mora krenuti od sebe. To znači da na najvažnija mesta u državi treba da postavi poštene i stručne ljude. Da bi Vlada imala potreban kredibilitet, zakoni se moraju primenjivati jednako za sve građane.
Za svaku zemlju je dobro da ima agilnog, požrtvovanog, sveprisutnog i ambicioznog predsednika Vlade. Ali, ako sve u zemlji zavisi od njegove aktivnosti, onda to znači da sistem slabo funkcioniše.

• Kako biste de nisali stanje u srpskoj privredi danas?
– Ne mnogo bolje nego prethodnih
godina. Rast BDP-a je spor, nestabilan i nedovoljan da bi se savladala stagnacija srpske privrede, koja traje još od početka globalne ekonomske krize. I pored izvesnog, ali ne i konstantnog napretka i preteranog optimizma koji dolazi iz vrha srpske vlasti, Srbija je i dalje na začelju evropskih ekonomija, sa brojnim i teško rešivim problemima. To najbolje ilustruju podaci da Srbija još uvek nije dostigla ni 75 odsto BDP-a, odnosno polovinu industrijske proizvodnje iz daleke 1989. godine, što su sve bivše socijalističke zemlje, danas članice EU, odavno prešle.

• Koje su glavne neuralgične tačke i koje probleme bi najpre trebalo rešavati?
– Najteži problem sa kojim se danas suočava Srbija jeste ogromna nezaposlenost, zbog čega je ugrožena četvrtina stanovništva Srbije, jer se nalazi u riziku od siromaštva. Nezaposlenost najviše pogađa mlade i one koji su ostali bez posla u procesu naopake srpske tranzicije.
Siromaštvo je najčešće posledica nezaposlenosti i ono najviše pogađa stare osobe, decu, izbeglice, Rome, ruralno stanovništvo, invalide i neobrazovane građane.

Opširnije u štampanom izdanju

---

U ovom broju još i …

• Donacija Šnajder elektrika Teslinom muzeju
• Počela letnja sezona na Kopaoniku
• Letnja škola preduzetništva
• NIS uspešno započeo upotrebu mašine za podbušivanje
• REZULTATI ISTRAŽIVANJA „BANKARSKI RADAR“ KOMPANIJE A.T. KEARNEY: Evropsko bankarstvo na kritičnoj tački
• PREMA FINANSIJSKIM IZVEŠTAJIMA AGENCIJE ZA PRIVREDNE REGISTRE: Dobit u privredi 144 milijarde dinara
• MENADŽERSKI VODIČ: Ego je neprijatelj
• VEŠTINA KOMUNIKACIJE (II DEO): Sedam stvari koje klijenti očekuju
• PITER DRAKER: MOJ POGLED NA MENADŽMENT (1): Delotvornost mora da se uči
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. septembra 2016.