На основу раста БДП-а у првом кварталу од свега један одсто не могу се извлачити оптимистичке оцене да је Србија изашла из кризе. Уколико се убрзо не промени модел привредног развоја, утемељен на експортно оријентисаној индустријализацији, још више ће ескалирати крупни економски проблеми попут високе незапослености, ниских инвестиција и великог спољнотрговинског дефицита
Привреда Србије се, по већини показатеља, и даље налази у веома дубокој рецесији. Раст БДП-а од свега један одсто у првом кварталу 2010., у односу на последњи квартал претходне године, јесте минимални помак на основу кога се не може закључити да се Србија налази на узлазној путањи. И поред извесног, рекао бих статистичког опоравка индустријске производње, она је још увек знатно испод нивоа из претходне године, када је пад износио чак 12,3 одсто. Са сличним проблемима се суочавају и трговина и грађевинарство, настављајући пад активности и у првој половини текуће године. Враћање на ниво привредне активности пре почетка кризе је отежано и неочекиваним тешкоћама у којима се налазе земље ЕУ, чији опоравак такође иде знатно спорије него што се на почетку кризе прогнозирало.
Овако је привредну ситуацију на почетку године оценио, у интервјуу за Економетар, др Љубодраг Савић, професор на београдском Економском факултету.
• То значи да се још не може говорити о изласку из кризе и почетку опоравка?
– Нажалост, још увек не, иако се из Владе могу чути оптимистичке оцене да је наша земља изашла из кризе. Подаци за први квартал и сами по себи сведоче о томе. Настављене су тенденције смањења запослености, извоза и страних директних инвестиција, а расте незапосленост, јавни и спољни дуг, буџетски дефицит, као и број грађана који живе испод границе сиромаштва. И поред интервенција Народне банке (765 милиона евра од почетка године) динар убрзано губи вредност прескочивши психолошку границу од 100 динара за један евро. Депресијација динара показује све дугорочне и хроничне болести српске привреде. Недовољно конкурентна и високо зависна српска привреда од прилива страног капитала ни после деценије транзиционог развоја не успева да ухвати корак са средње развијеним европским земљама.
Опширније у штампаном издању
