Навијам да се крупне промене, попут сређивања стања у јавним предузећима, почну што пре спроводити јер је прва година рада Владе погодна за то. Притом, треба имати у виду да већ годинама постоји заблуда о спремности за реформе

Jurij Bajec

Драматично висока стопа незапослености је наш главни проблем. Наравно, он се не може лако ни брзо решити али је важно идентификовати га као најтежи економско-социјално-политички проблем. Ако је то главни проблем у многим земљама света, сасвим је логично да се данас у време кризе прво објављују подаци о кретању запослености, а после колики је био раст или пад БДП-а. Значи, већа запосленост је прва ствар, а претпоставка тога су инвестиције и то претежно страног порекла, из простог разлога што је домаћа штедња недовољна. Веће и паметно усмерене инвестиције, могу да обезбеде више стопе раста. Ми не говоримо овде о расту од један или два одсто, што је за овакву стопу незапослености ништа, већ о стопи која би била најмање четири или пет одсто јер је то динамика која аутоматски почиње да тражи нове раднике на тржишту рада. Ако сте спорији од тога, онда је држава принуђена да примењује разне мере попут субвенционисаног запошљавања, које нису одрживе и нису прави економски методи. Оне се присилно користе јер се не зна како друкчије овај проблем бар мало ублажити – каже у интервјуу за Економетар др Јуриј Бајец, професор на београдском Економском факултету.
• Одакле очекујете те инвестиције?

– Мислим да је несумњиво да главни доток инвестиција треба и даље да иде пре свега из Европске уније, али је добро што се у последње време настоји да као улагачи буду присутнији Русија и Кина, неке арапске земље, као и некадашње несврстане земље.

То би морао да буде главни задатак, јер тај прилив сам по себи доводи до тога да ће се полако извршити нека мала реиндустријализација Србије, нарочито у секторима као што су прехрамбена индустрија, енергетика, можда неке специфичне нише – у ИТ и у хемијској индустрији. Тиме би се поправила и извозна слика Србије јер су углавном те производње везане за извоз. А све су то активности које по природи ствари траже нову радну снагу. Примера ради, имате Фијат који је тек ове године почео да ради пуним капацитетом и одједанпут се показало да ће модел који се производи у Крагујевцу имати знатно већи пласман него што се очекивало. И ево, сада се озбиљно размишља о увођењу треће смене у фабрици. А то је још хиљаду радника. Кад би тога било више, брже би се осетиле промене набоље. А кад је реч о инвестицијама неизбежно се долази до тужног питања које се односи на државу – да ли је довољно ефикасна, храбра и одлучна да обезбеди да амбијент у Србији личи на оно на шта су људи у свету навикли. Уз то се полако морају решавати и политички проблеми и обезбедити оно што се зове политичка стабилност. Новац је плашљив и неће доћи тамо где постоји било каква сумња око политичке стабилности. Зато и ове расправе око Косова нису само битно државно питање, него су и питање сређеног стања које омогућује бољу климу за све оно о чему сам говорио.

Опширније у штампаном издању