Др ЈУРИЈ БАЈЕЦ: Држава је крива за ниску конкурентност

Потребна нам је дугорочна политика повећања извоза, који сада учествује у БДП са недопустиво ниских 28-29 одсто. Тиме би се, заправо, одговорило и на питање са чим се Србија спрема за ЕУ и за светско тржиште

Jurij Bajec

Најгори део кризе је иза нас и идућа година ће, по мом мишљењу, бити боља од ове, мада не треба очекивати нека драматична померања. Влада би морала да гледа унапред, бар неколико година, и тачно зна шта се све и када мора урадити у самој привреди, а шта на реформском нивоу. Кад је реч о привреди, потребна нам је дугорочна политика повећања извоза који сада учествује у БДП са недопустиво ниских 28 до 29 одсто. Тиме би се, заправо, одговорило и на питања са чим се Србија спрема за ЕУ и, уопште, за светско тржиште. Будући да је јавна потрошња већа од 40 одсто БДП-а, нема никакве дилеме да се овога пута заиста мора спровести реформа целог јавног сектора од чега се стално бежало. То није лако урадити али се мора, и то у периоду од неколико година. Сваки покушај да се то учини „о рук“ системом, значио би тотални промашај – наглашава у интервјуу за Економетар др Јуриј Бајец, професор на београдском Економском факултету и члан Економског савета премијера Србије.

• Шта је то што може мало да повуче посусталу домаћу привреду?

– Врло је важно да се што ефикасније реализују они велики послови за које је држава добила повољне кредите, а то су Коридор 10 и други инфраструктурни путни и енергетски пројекти. Они су важни из два разлога. Модерни путеви су Србији неопходни ако жели да буде озбиљан играч на овом делу Балкана. Да споменем само обилазницу око Београда. Па, такву има и сваки мањи град у Европи! Мислим да о предностима Коридора 10 не треба ни говорити, добро су познате. Све ће то, заједно са станоградњом, ангажовати значајан део домаће оперативе и опреме и подстаћи привредну активност. Подсетићу да један динар у грађевинарству значи три динара покретања других послова. Зато је важно да се што пре потпишу сва потребна документа и средства која још нису повучена и да почну ефикасно да се реализују. И то је за мене један правац излазне стратегије, а други је оно што сам већ поменуо, а то је – дефинисање са чим се то иде на европско и светско тржиште.