У пензијском систему треба спровести реформе којима ће се отклонити неке од до сада уочених нелогичности, како би се цео систем учинио бољим и рационалнијим услед дугорочног притиска због старења становништв

Реформе у пензионом систему неопходне су да би се отклониле неке уочене нелогичности и систем учинио рационалнијим у условима дугорочног притиска старења становништва. Основни разлог промена је потреба да овај систем буде бољи и одржив, а не сам дефицит, нити сугестије ММФ-а. Дефицит у Пензионом фонду и притисци на буџет, не могу се посматрати изоловано од висине доприноса. Србија се определила за релативно ниску стопу доприноса, нижу од потребне за покриће расхода за пензије и нижу него у другим земљама у транзицији, поготову што се тиме покрива и здравствено осигурање пензионера. Зато се не може рећи да је дефицит најзначајнији индикатор за реформе. Да је тако, то би се могло релативно лако решити – истиче др Гордана Матковић, директорка студија социјалне политике у Центру за либерално-демократске студије, у интервјуу за Економетар.

Др Матковић, која је била министарка за социјална питања у Влади Зорана Ђинђића од 2001. до 2003. године, објашњава да, ако би се, рецимо, повећале стопе доприноса за пензије на рачун мањих пореза на плате или доприноса за здравство, дефицит би се готово преполовио. То, међутим, не би значило да су потребе за реформама нестале. Оне се могу спровести полазећи од неколико стратешких опција: од унапређења досадашњег система текућег финансирања, увођења тзв. другог стуба, односно обавезног допунског осигурања у приватним фондовима, па све до увођења државног капитализованог резервног фонда.

– Претпостављам да се у овом тренутку неће размишљати о реформама које би значиле неки велики корак у другом правцу, већ о унапређењу постојећег система. По мом мишљењу, то подразумева и доношење одлуке о ослањању пензијског система на само два стуба: првог, у виду обавезног система уплате, који и сада постоји, и трећег који омогућава добровољно осигурање. То, практично, значи одустајање од другог стуба. Истраживање које је недавно спроведено показује да данас у Србији још увек нема услова, а ни довољно убедљивих разлога за његово увођење – оцењује др Гордана Матковић.

Опширније у штампаном издању