Evropska unija bi trebalo da osnuje Euro-balkanski garancijski fond iz koga bi se finansirali regionalni projekti. Samo tako bi mogao da se pogura privredni rast, otvore nova radna mesta i da se utiče na smanjenje budžetskih deficita. Strani investitori bi bili motivisaniji da ulažu, a tržišna kapitalizacija berzi bi značajno skočila. Alternativa je da se region dalje razdvaja i da služi kao poligon stalnih tenzija

Fikret Čaušević

Još početkom prošle godine u autorskom tekstu “Male otvorene ekonomije na Zapadnom Balkanu: kontrolisana fiskalna ekspanzija za novi dogovor na Zapadnom Balkanu” objavljenom za Studije jugoistočne Evrope na Oksfordu (SEESOX), dr Fikret Čaušević, profesor na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu, izložio je predlog po kojem bi Evropska unija trebalo da podrži regionalne infrastrukturne projekte na Zapadnom Balkanu. Zapravo, predložio je Evropskoj uniji izdavanje evro-balkanskih obveznica kao jedino rešenje za privredni rast ovog regiona. U ekskluzivnom intervjuu za Magazin Biznis, prof. Čaušević objašnjava o čemu je reč, kako je došlo do tog predloga i koliko je realno da se on sprovede.

– Prvi put ideju o emisiji euro-balkanskih obveznica, za koje bi garancije dala Evropska unija, osnivajući Euro-balkanski garancijski fond, predložio sam na konferenciji o Zapadnom Balkanu koja je održana u Dižonu (Dijon), u Francuskoj 10. maja 2010. godine. Konferenciju je organizovala grupa mladih ljudi, postdiplomaca koji su osnovali Bourgogne Balkans Express, nevladinu organizaciju, uz podršku Science Po univerziteta iz Pariza, kao i uz podršku Evropske komisije. Na toj konferenciji sam pripremio rad na temu odgovornosti fiskalnih politika zemalja Zapadnog Balkana i kakvu bi to fiskalnu politiku trebalo da vode zemlje ovog regiona u cilju prevladavanja recesije, odnosno krize. Moj prijedlog je zasnovan na potrebi da se zemlje regiona Zapadnog Balkana infrastrukturno i poslovno povežu u cilju većeg stepena saradnje, snižavanja transportnih troškova, snižavanja transakcionih troškova, zadržavanja radno sposobnog stanovništva u zemljama ovog regiona. Gdje je god to moguće, treba razvijati poslovne klastere na međudržavnom nivou u cilju proizvodnje za treća tržišta. Tako bi bilo moguće ostvarivati devizne prilive, bez kojih nije moguće imati održive ekonomije u srednjem i dugom roku.

• Zašto smatrate da bi to podržala EU?

– Evropska unija ima i politički i ekonomski interes da podrži ovaj projekat u cilju smanjivanja stalnih pritisaka da se zbog visoke nezaposlenosti ljudi iz Zapadnog Balkana “sele” u Zapadnu Evropu, sa željom da nađu posao. U zemljama Evropske unije već postoje jake tenzije protiv dozvoljavanja da doseljenici prave pritisak na tržište rada u Evropi, zbog recesije i zbog pada životnog standarda. Osnovni smisao mog prijedloga je da se u cilju produbljavanja (povećanja kvaliteta) finansijskih tržišta u zemljama Zapadnog Balkana emituju državne obveznice rokova dospijeća deset do petnaest godina denominirane u nacionalnim valutama, od kojih bi prihodi bili korišteni za realizaciju infrastrukturnih projekata koji povezuju zemlje Zapadnog Balkana, kao i finansiranje “soft” infrastrukture koja omogućava povezivanje proizvodnih preduzeća iz zemalja regiona u poslovne cjeline (klastere), koje bi potom omogućile razvoj proizvodnje za treća tržišta.

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• MINISTARSTVO PRIVREDE UPOZORAVA: SIEPA PRAVILA PROPUSTE: Subvencije bez adekvatne kontrole
• “EVROPSKE REGIJE I GRADOVI U ZALETU ZA 2020.”: Srbobran u Briselu
• BORIS VUKIĆ: APOKRIFI MENADŽMENTA (2): ”Spolja kalaj, unutra belaj”
• PITER F. DRAKER: DRAKER IZ DANA U DAN (8): Jednostavno ili složeno poslovanje
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. novembra 2013.