Ni nova Strategija proširenja Evropske unije, ni razvojne strategije šest nacionalnih ekonomija na takozvanom zapadnom Balkanu, ne obezbeđuju uslove da bi se ostvarili neophodan privredni rast, društveni napredak i politička stabilnost u tom regionu. Ako se nastavi sadašnji prosečni godišnji rast društvenog proizvoda od dva do tri odsto, regionu će biti potrebno više od pola veka da dostigne prosečan nivo društvenog proizvoda u zemljama EU

Srbija, Bosna i Hercegovina i Makedonija još nisu dostigle vrednost društvenog proizvoda koju su imale pre početka raspada Jugoslavije. Region u celini zaostaje u maltene svim oblastima – od obrazovanja i zdravstva pa do ponovnog pokretanja industrijske proizvodnje i podsticanja savremenih uslužnih delatnosti. Tavorenje traje već tridesetak godina. Ljudi su već odavno shvatili da izgledi nisu dobri. Zbog niskog životnog standarda nazaduje prirodni priraštaj stanovništva. Samo u Srbiji stanovništvo se smanjuje za preko trideset hiljada ljudi godišnje, zbog niskog prirodnog priraštaja. U isto vreme se ubrzava iseljavanje. I to ne samo mladih ljudi, već i onih u srednjoj životnoj dobi.

Ovu konstataciju i upozorenje ističe dr Dušan Reljić, šef briselske kancelarije Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost (SWP) u Berlinu, koji je nedavno sa italijanskim kolegom Mateom Bonomijem objavio analizu „EU i Zapadni Balkan: Tako blizu a još tako daleko”. U intervjuu za Magazin Biznis (rađen elektronskom poštom, krajem februara 2018), dr Reljić komentariše probleme koje zemlje zapadnog Balkana imaju u procesu približavanja državama Evropske unije, geopolitičke okolnosti u kojima se sve to dešava, aktuelno stanje u Uniji i perspektive Srbije za povećanje privrednog rasta. Na naše pitanje o tome kako bi mogla da glasi glavna poruka iz najnovije analize „EU i Zapadni Balkan: Tako blizu a još tako daleko” dr Reljić ističe:

– Glavna poruka bi mogla da glasi da ni nova Strategija proširenja Evropske unije, ni razvojne strategije šest nacionalnih ekonomija na takozvanom zapadnom Balkanu, ne obezbeđuju uslove da bi se ostvarili neophodan privredni rast, društveni napredak i politička stabilnost u tom regionu. Ako se nastavi sadašnji prosečni godišnji rast društvenog proizvoda od dva do tri odsto, regionu će biti potrebno više od pola veka da dostigne prosečan nivo društvenog proizvoda u zemljama EU – to je zaključak Svetske banke. Zato, ukoliko EU zaista želi da se područje bivše Jugoslavije, zajedno sa Albanijom, približi ostatku kontinenta, mora da omogući tim državama da koriste novac iz strukturnih fondova Evropske unije ili da dobiju neke drugu bespovratnu razvojnu pomoć.

• Koji su najveći problemi zemalja zapadnog Balkana, posmatrano sa socijalno-ekonomskog stanovišta?

– Pre svega, gubitak stanovništva i s tim povezano nazadovanje kvaliteta javnih dobara – školstva, zdravstva, nauke. Posledica svega toga je da se osipa sredina društva. A treba biti svestan da samo iz obrazovane i koliko-toliko materijalno obezbeđene sredine društva može da naraste pritisak na političare i preduzetnike da poštuju demokratska pravila i vladavinu prava u celini. Bitno je što EU zahteva političke i ekonomske reforme i što se postepeno usvaja pravni okvir za reforme, ali one ne mogu da zažive u siromašnom društvu.

• A koje su najveće poteškoće, posmatrano iz geopolitičkog ugla?

– Ne vidim da zaista postoje geopolitički sukobi u regionu. Više od tri četvrtine trgovine zemalja zapadnog Balkana je sa EU, pretežno sa Nemačkom i Italijom, bankarski sektor je uglavnom u vlasništvu zapadnoevropskih ulagača, strana ulaganja potiču najvećim delom iz zapadne Evrope…

Opširnije u štampanom izdanju

---

U ovom broju još i …

• KOMPANIJA NIS OBJAVILA: Neto dobit NIS-a 27 milijardi dinara
• PREMIJERKA SRBIJE NA KONFERENCIJI O RAZVOJU KREATIVNE INDUSTRIJE: Kreativna industrija može da rebrendira Srbiju
• AGENCIJA ZA PRIVREDNE REGISTRE UVELA SISTEM REGISTRACIJE „BEZ ŠALTERA“: Elektronska registracija oko 30 odsto jeftinija od „papirne“
• NACRTOM ZAKONA O NAKNADAMA ZA KORIŠĆENJE JAVNIH DOBARA PREDVIĐENA VEĆA PLAĆANJA: Naknade za zaštitu životne sredine – udar na budžet građana i privredu
• TV SLIKE I PRILIKE: Moju zemlju srce bira
• MENADŽERSKI VODIČ: Piterov princip
• POSLOVNA SAZNANJA: Zašto odlažemo – sebe
• ERIK RIS: ”STARTUP NAČIN” (1): Tasteri nisu „deo inventara“
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. aprila 2018.