Ako se ovaj trend nastavi može se očekivati da uvoz robe dostigne 20 milijardi evra, a deficit bude od četiri do pet milijardi evra. Srbija je visoko uvozno zavisna u oblasti proizvoda hemijske industrije i veštačkih đubriva, a ni uvoz automobila ne jenjava – samo u prošloj godini je na to potrošeno preko milijardu dolara

Prošlo je gotovo neopaženo, ali još u drugoj polovini prošle godine uvoz je počeo da raste brže od izvoza. U prva četiri meseca ove godine, rast uvoza iznosio je 13,8 odsto, dok je rast izvoza iznosio 7,5 odsto. Šta je tome doprinelo, zašto su kreatori ekonomske politike taj problem “prespavali”, kao i kakve posledice to može da ima po srpsku privredu, dr Dragovan Milićević, profesor na Visokoj školi poslovnih studija u Valjevu (bio je državni sekretar u Ministarstvu za spoljnu, unutrašnju trgovinu i telekomunikacije Republike Srbije tokom 2013. i 2014. godine), u razgovoru za Magazin Biznis ističe da se odgovor nalazi u strukturi naše privrede, a ona je uvozno zavisna.

– To je njena odlika već decenijama – kaže Milićević i upozorava da bi, ukoliko se ovaj trend rasta uvoza nastavi, uvoz do kraja godine mogao da dostigne čak 20 milijardi evra, što je najveći nivo uvoza od početka svetske krize naovamo.

• Jedna ranija ekonometrijska analiza koju ste radili govori u prilog tome, jer postoji visoka zavisnost izvoza od uvoza…

– Na bazi mesečnih podataka u prethodnih sedam godina, izračunao sam da svaki procenat rasta izvoza vuče za sobom 0,78 odsto rasta uvoza. Tu se, naravno, ne računa uvoz robe široke potrošnje. Ne treba smetnuti s uma da je u poslednjem kvartalu prošle i u prvom kvartalu ove godine sezonski povećan uvoz energenata, kao jedne od glavnih komponenti uvoza, a to su gas, nafta i slično. Takođe, uvoz komponenti elek
tro i mašinske industrije za kompanije koje nose karakter stranih direktnih investicija nije bez značaja. U svakom slučaju, kretanje osnovnih spoljnotrgovinskih tokova ne treba posmatrati na mesečnom nivou, već najmanje na bazi kretanja polugodišnjih pokazatelja, a optimalno godišnjih, radi donošenja relevantnih zaključaka. Takođe, Srbija značajno uvozi i rano voće i povrće, a taj uvoz u letnjim mesecima rapidno pada.

• Da li uzrok treba tražiti u rastu potrošnje i povećanju plata i penzija u javnom sektoru?

– Po mom mišljenju ne, jer to povećanje je u nominalnom izrazu, realno su zarade značajno manje nego pre smanjenja, pa se još ne odražavaju na povećanje potrošnje. Vremenski period je suviše kratak da bi bio relevantan za rast potrošnje. Uostalom, i kretanje agregatne potrošnje je cikličnog karaktera u kratkim vremenskim periodima. Za izvođenje zaključaka je potrebno da prođe bar pola godine. O tome najbolje govori promet na pijacama i u trgovini na malo u prvom kvartalu ove godine.

Opširnije u štampanom izdanju

---

U ovom broju još i …

• ISPLATA DIVIDENDE U SRBIJI: Korist za građane i budžet
• ISTRAŽIVANJE I PROCENE ANALITIČARA ERSTE GRUPE Javni dug je smanjen, ali stižu novi rizici
• ŠTA JE POKAZAO BALKANSKI BAROMETAR ZA 2018.: Građane brinu nezaposlenost i korupcija
• EVROPSKA UNIJA, FINANSIJSKE INSTITUCIJE I DONATORI POMAŽU RAZVOJ PREDUZEĆA ZAPADNOG BALKANA: Povoljnije finansiranje putem WB EDIF-a
• TRANZICIJA U GLOBALNOJ INDUSTRIJI: SLUČAJ KOMPANIJE TESLA: Kad ljudi zamene robote
• ERIK RIS: ”STARTUP NAČIN” (4): Treba promeniti način „odrastanja” preduzeća
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. septembra 2018.