Будућа кредитна активност банака мора се стриктно заснивати на мобилизацији депозита у Србији, највише на штедњи грађана
Банкарски сектор у Србији је високо капитализован, што у овим садашњим условима представља сигурносну брану за велику изложеност ризицима који тек долазе. Показало се тако да је велика имобилизација пара на рачуну НБС у виду обавезне резерве, због које су банке здушно приговарале, добра за садашње прилике јер им омогућава да буду стабилније са аспекта задовољења обавеза клијената. Охрабрујуће делује и то што, према подацима који су ми доступни, велики број штедиша враћа своје улоге у банке. Овај додатни фактор поверења и стабилности је јако важан због тога што се будућа кредитна активност банака мора стриктно базирати, осим на уредном враћању кредита из прошлости, управо на мобилизацији депозита у Србији, највише штедње грађана.
То је већ довело до драстичног скока камата које се по том основу нуде и износе код већине банака од осам до девет одсто годишње. Без већег окретања слободном дугорочнијем потенцијалу у земљи, у ситуацији када ће спољни извор кредита бити доступни у неупоредиво мањој мери, банке ће бити приморане да “врућим новцем“ имају пласмане на краће рокове, због ризика неликвидности.
Ово су неке од оцена др Ђорђа Ђукића, професора на београдском Економском факултету, који у разговору за Економетар, каже да се посебна пажња мора посветити таласу кризе који ће, почетком наредне године, захватити домаћи реални сектор. Привреда ће, не само знатно теже долазити до неопходних кредита, већ ће у отежаним условима пласирати у свет и оно што је досад добро ишло.
Какве све последице по привреду и становништво може да има чињеница да се банке сад знатно теже задужују у иностранству?
– То ће свакако имати своје последице, пре свега по предузећа за која су тзв. „кросбордер“ кредити, који су давно прешли десет милијарди евра, били допунски амортизер. Реч је, да подсетим, о кредитним линијама за које су банке у Србији давале гаранције, а предузећа су се директно задуживала код компанија споља, које су клијенти матица тих банака. Због светске финансијске кризе централе су већ ставиле до знања овдашњим банкама са страним капиталом да више не могу да рачунају на кредитну подршку, па ће своју активност морати да заПривреда ће теже долазити до кредитаснивају искључиво на мобилизацији депозита у Србији.
Опширније у штампаном издању
