Очекујем да ће у Србији доћи не само до драстичног смањења броја банака него ће и послови бити концентрисани у четири-пет њих. Јер, банкарски сектор у Србији је врло уситњен – десет највећих банака, на крају прошле године, учествовало је у билансној суми са око 70 одсто

Ако се и оствари оптимистичко предвиђање да ће БДП у овој години у Србији порасти за два одсто, што само по себи и није лоше, остајем крајње уздржан у погледу ефеката. Два су основна разлога за то – први је што је то раст на подлози базе која је била негативна, а други што је та стопа далеко испод просечне камате по којој Србија треба да сервисира своје дугове. Ово друго је далеко више забрињавајуће јер управо разлика између те две стопе говори да за четири-пет година можемо имати озбиљних проблема у отплати обавеза према иностранству. Кад Србија буде имала стопу раста БДП-а бар дупло већу од очекиване у 2013. години, онда ће изаћи на „зелену грану“. То гарантује нормално сервисирање камата, а да бреме дуга не постане једног тренутка неподношљиво. У међувремену, све снаге треба да буду усмерене на то да што више девиза улази у земљу по основу извоза робе и услуга. Жао ми је што идеја, коју сам као документ дао и образложио на Националном савету за привредни опоравак још септембра прошле године, а тиче се управо извоза, није прихваћена иако је нико није оспорио. Најкраће, предложио сам да се увеже механизам подстицања извоза кроз одобравање банкарских кредита по нижим каматним стопама, које су могуће јер би се обавезна девизна резерва умањила, када се извоз оствари.
Овако је др Ђорђе Ђукић, професор на београдском Економском факултету, одговорио у интервјуу за Економетар на наше питање о томе како оцењује званичне тврдње да је, захваљујући расту БДП-а у првом кварталу од 1,9 посто, домаћа привреда изашла из рецесије. Главна тема овог разговора било је банкарство у Србији и проблеми са којима се суочава овај сектор, као и то зашто је неминовно смањење броја банака.

Опширније у штампаном издању