Мере Владе Србије су пре свега мере штедње, а не кораци предузети за подстицање нове производње. То је њихова основна карактеристика и недостатак

Ово ће бити веома тешка година када ћемо истрпети већу штету него што бисмо претрпели да смо доградили привредни, а посебно правни и контролни систем у време када нам је велики прилив средстава из иностранства омогућавао повећавање производње и стандарда. Пошто то није урађено, 2009. година ће остати у сећању савременика као „annus horibilis“ (страшна година) наше економије. Све, апсолутно све, развијене земље забележиће у овој години негативну стопу раста бруто домаћег производа, а тек неколико њих оствариће анемичан опоравак у 2010. години. То је међународни оквир у коме ће пословати привреда Србије коју Влада најновијим мерама настоји да потегне из вртлога у који нас вуче пад продаје на страним тржиштима, смањење индустријске производње, умањени прилив средстава у државни буџет, повећање незапослености и разрастања неверице становништва о побољшању животног стандарда. У најоптималнијој варијанти наш БДП у овој години забележиће пад од два одсто. Буде ли већи пад, то ће захтевати смањење тражње у двоцифреном изразу, а стезање каиша ће бити непријатније – оцењује у интервјуу за Економетар др Давор Савин, професор београдског Факултета за економију, финансије и администрацију (ФЕФА).

• Како оцењујете мере Владе Србије које би требало, како званичници кажу, да донесу не само значајне уштеде буџетског новца, већ и да успоставе стабилност и подстакну привредну активност?

– Мере Владе Србије су пре свега мере штедње, а не кораци предузети за подстицање нове производње. То је њихова основна карактеристика и недостатак. Предвиђено је смањење броја запослених у јавном сектору, редуцирање трансфера из буџета општинама, додатно опорезивање позива у мобилној телефонији, нове акцизе на гориво, обавеза сваког министарства да се одрекне 26 одсто планираних трошкова, увођење пореза на луксуз, лимитирање плата у јавном сектору. То је импресиван скуп мера, које су за сада више намере, а њиховом реализацијом би требало да се смањи буџетска потрошња, односно дефицит. Уштеђена средства неће бити преусмерена у подстицање производње (уосталом за то нема ни припремљених и разрађених планова). Политика развојне производње у условима кризе претпоставља другачији приступ, а ове мере то не обезбеђују. Али, ако се остваре, имаћемо уравнотеженију неравнотежу у буџету. Хоће ли се остварити? У оптимистичном хоризонту њихових креатора хоће, у мом хоризонту неће.

Опширније у штампаном издању