Србија има високи коефицијент увозне зависности и извоз који не досеже нити петину вредности БДП-а. Да се то промени биће неопходан колосалан напор и одрицања којих још нисмо свесни. Хоризонти просперитета дефинитивно ће се отворити тек кад досегнемо учешће извоза у БДП од 60 до 70 одсто. Питајте о томе Скандинавце, Кинезе, Корејце или, рецимо, Чилеанце
др Давор Савин
Ако цене расту, незапосленост се и даље повећава, индустријска производња стагнира, а животни стандард шепа – то можете назвати како желите, чак и „изласком из кризе“, али остаје оно што је ту основни проблем. Узроке тих неравнотежа нисмо отклонили и они сутра могу показати још непријатније лице од онога које гледамо сада.
Овако је др Давор Савин, професор београдског Факултета за економију, финансије и администрацију (ФЕФА) одговорио, у интервјуу за Економетар, на питање како коментарише веома различите оцене о томе да ли је домаћа привреда кренула путем опоравка. Јер, насупрот тврдњама да је она још у рецесији имамо и оне оптимистичке о почетку опоравка.
– Уместо надмудривања о томе боље је суочити се са чињеницом да је наш највећи проблем то што још нису извршене структурне промене у домаћој економији нити је привредни систем припремљен да може одговорити захтевима савремене глобализоване привреде. Нисмо изградили јак извозни сектор који би, без задуживања, омогућио плаћање увоза од којег зависи раст нашег бруто домаћег производа. Србија има високи коефицијент увозне зависности и упола мањи коефицијент извозне пропулзивности. Да се то промени биће неопходан колосалан напор и одрицања којих још нисмо свесни – истиче др Савин.
• То значи да се на ове проблеме не може деловати само краткорочним мерама и да су неопходни и дубљи реформски захвати?
– Треба разумети да се неки сада акутни проблеми не могу решавати краткорочним мерама, напросто стога што нису изазвани само краткорочним чиниоцима. Садашњи економски проблеми Србије (спољнотрговински дефицит, буџетски мањак, висока незапосленост и други) нису последица искључиво актуелне кризе. Чак и када кризе не би било, ти проблеми би се показали, премда у мањем обиму и са мање негативних удара на стандард становништва.
Опширније у штампаном издању
